Svet
Nakon iranskog napada: Da li je Amerika spremna (i sposobna) da i dalje brani Izrael?
Izrael i dalje pokušava da uvuče Ameriku u svoj okršaj sa Iranom, ali pitanje je da li Vašington uopšte ima kapaciteta da pomogne svom ključnom savezniku na Bliskom istoku
Nakon serije izraelskih atentata na visoke zvaničnike Hamasa i Hezbolaha tokom poslednjih nekoliko meseci, kao i do sada najžešćeg iranskog raketnog udara na Izrael, otvoreni rat između Teherana i Tel Aviva deluje izvesnije nego ikada ranije.
Iranske snage sinoć su ispalile su najmanje 200 balističkih raketa na Izrael, u dva talasa. Prema iranskim navodima, većina raketa je uspela da zaobiđe izraelsku PVO i pogodi svoje mete, dok je Si-En-En izvestio da su iranske rakete podile vazduhoplovnu bazu "Nevatim" na jugu Izraela.
Pojedini iranski mediji preneli su da su rakete uništile ili oštetile "do 20 aviona F-35" koji su se nalazili u toj bazi, ne iznoseći dokaze za te tvrdnje.
Izraelska vojska je, s druge strane, saopštila da su njeni PVO sistemi presreli većinu izraelskih raketa, kao i napad nije naneo značajniju štetu. Izraelci su, međutim, priznali da su neke vazduhoplovne baze pogođene, ali su demantovali da su udarima oštećeni avioni.
Do eskalacije je došlo uprkos javnim pozivima američkih zvaničnika na smirivanje strasti u regionu. Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena već mesecima unazad pokušava da, u najmanju ruku, ograniči sukob između Izraela i proiranskih grupa na Pojas Gaze i na taj način izbegne direktan sukob sa Iranom.
Američki napori, međutim, nisu urodili plodom – pre svega zbog činjenice da izraelski premijer Benjamin Netanjahu u više navrata pokazao da ne mari previše za poruke koje, makar javno, dolaze iz Vašingtona.
Pregovori između Izraela i Hamasa danas deluju klinički mrtvo, a stiče se utisak da više niko ni u Izraelu, ni u SAD, ni na Bliskom istoku veruje da bi do primirja moglo da dođe dok se Bajden nalazi u Beloj kući – koju će napustiti krajem januara iduće godine.
Nesposobnost Vašingtona da značajnije utiče na situaciju na Bliskom istoku bila je vidljiva i tokom sinoćnih udara.
Američki odgovor
Neposredno nakon napada, američki predsednik Džozef Bajden rekao je da su američke snage u regionu pomogle Izraelcima da obore deo iranskih raketa, uz tvrdnju da su iranski udari bili "poraženi i bez efekta".
"Ovo je svedočanstvo izraelske vojne sposobnosti i američke vojske", rekao je Bajden u svojom prvom obraćanju pred kamerama o tom pitanju, dodajući da je reč o "svedočanstvu intenzivnog planiranja između SAD i Izraela za odbranu od drskog napada koji smo očekivali."
"Da ne bude greška, Sjedinjene Države u potpunosti, potpuno, potpuno podržavaju Izrael", dodao je Bajden. On, međutim, nije izneo više detalja o akcijama američkih snaga u regionu.
Pentagon je bio jednako škrt na detaljima, pošto je u sopstvenom saopštenju objavio samo da su američke snage u regionu oborile "više raketa" lansiranih iz Irana. "Nikada nećemo oklevati da zaštitimo naše snage i interese na Bliskom istoku, kao i da podržimo odbranu Izraela i naših partnera u regionu", navodi se u saopštenju.
Portparol Pentagona Pet Rajder bio je nešto konkretniji, navodeći da je sa američkih nosača aviona koji se nalaze u istočnom Mediteranu lansirano "desetak" raketa-presretača. On, međutim, nije naveo koliko je američkih raketa pogodilo svoj cilj.
Politikolog Aleksandar Pavić za RT Balkan objašnjava da "Amerikanci teško da mogu da pomognu Izraelu kada je reč o odbranu od hipersoničnih raketa, zato što on njih niko ne može da se odbrani od njih na adekvatan način".
On dodaje da Izrael od početka sukoba u Pojasu Gaze pokušava da uvuče Amerikance u konflikt sa Iranom, verujući da će im Vašington priteći u pomoć ako rat bude eskalirao.
Kako će Izrael odgovoriti?
Neposredno nakon iranskog napada, izraelski zvaničnici su najavili da će na njega odgovoriti uskoro, a izraelski premijer Netanjahu ga je nazvao "velikom greškom".
"Ko god da nas napadne, mi ćemo napasti njega", poručio je on.
Prema pisanju "Aksiosa", izraelski odgovor će biti žešći od onog iz aprila, kada je meta bila baterija PVO sistema S-300. Kako navodi taj portal, ovog puta bi na udaru mogle da se nađu iranske rafinerije nafte i druge strateške lokacije.
Ukoliko takve izraelske akcije budu naišle na iransku reakciju, ističe "Aksios", Tel Aviv bi mogao da gađa i ultimativnu metu – iranske nuklearne kapacitete. Međutim, malo je verovatno da bi se Netanjahuova vlada odlučila za takav korak bez jasne i otvorene podrške Vašingtona – koje, kako je najavio Bajden, neće biti.
"Odgovor je ne", rekao je Bajden novinarima na pitanje da li bi podržao takvu odmazdu.
Pavić ističe da je Pentagon je tokom poslednjih mesec dana podvukao crvenu liniju i saopšteno je da oni neće podržati Izrael u ratu ako ga oni isprovociraju. "Međutim, Netanjahu nema izbora, ako izgubi ovaj rat on nije samo politički mrtav, već ga čekaju i sudski procesi. Zato je i toliko opasan", dodao je on.
On ukazuje da Pentagon želi da izbegne uvlačenje u direktan sukob sa Iranom, dok je Stejt department spreman na eskalaciju.
Pavić ističe da nije izvesno, ali ni potpuno nemoguće da Izraelci napadnu iranska nuklearna postrojenja uprkos američkom protivljenju, čime bi pokušali da Vašington stave pred "svršen čin".
"Ovo je igra pokera, pitanje je ko će prvi da trepne. Teško je predvideti šta će se desiti, pošto akteri nisu racionalni", zaključuje on.
