Bajdenova "Katrina": Uragan zavio u crno pet američkih država, pomoć stigla – Izraelu i Ukrajini

Uragan "Helena" je prošlog vikenda zavio u crno pet država američkog jugoistoka, od Floride do Tenesija, ostavio milion i po ljudi bez struje i napravio materijalnu štetu od preko sto milijardi dolara.

Sam uragan nije opustošio obalu, kako se očekivalo, nego je ogromnu količinu kiše izručio na planine u unutrašnjosti i izazvao poplave "biblijskih razmera". Najgore je bilo u Severnoj Karolini, gde je zabeleženo 90 od ukupno 175 potvrđenih smrtnih slučajeva do sada, a na stotine se još vode kao nestali. Južna Karolina je prijavila 36 mrtvih, Džordžija 25, Florida 14, Tenesi osam, a Virdžinija dva.

Iako je predsednik Džo Bajden u ponedeljak potpisao deklaraciju o vanrednom stanju koja je "otključala" savezne fondove za pomoć, u momentu olujnog udara bio je – opet – na plaži, dok je njegov potpredsednik i predsednički kandidat demokrata, Kamala Haris, skupljala pare za kampanju sa Holivudskim zvezdama.

Kamala je, istini za volju, objavila na društvenim mrežama fotografiju na kojoj izgleda veoma ozbiljno dok navodno sluša izveštaje sa terena. Samo su neki primetili da joj slušalice nisu uključene, a dok je list hartije pred njom neispisan.

Tek u sredu je Bajden objavio da će da poseti Severnu i Južnu Karolinu i naredio da 1.000 vojnika pomogne nacionalnoj gardi u saniranju posledica uragana. Harisova je najavila da će da poseti Džordžiju u četvrtak. Pritom i jedno i drugom kasne za republikanskim kandidatom i bivšim predsednikom Donaldom Trampom, koji je u Džordžiju stigao već u utorak.

"Bajden-Haris administracija je tu ne idemo dok se posao ne završi", objavio je Bajden na Iksu.

To je bio nesrećan izbor reči. Kamala Haris se već nedeljama distancira od sadašnje vlasti i pravi se kao da će "od prvog dana" da bude dah promene, dok fraze o istrajavanju do kraja forsiraju poređenje sa sukobom u Ukrajini, u koji su SAD već "uložile" preko sto milijardi dolara.

U danima posle "Helene", dok su se meštani potopljenih planinskih sela Severne Karoline sami kopali iz blata – jer federalne pomoći nije bilo ni u tragovima – mnogi Amerikanci su se po društvenim mrežama pitali kako to da ima osam milijardi za Ukrajinu, pa isto toliko za Izrael, pa ko zna koliko za dovoženje migranata sa Haitija, a za Amerikance, pa čak ni za demokratske glasače, nema ništa.

Gomilao se i bes zbog glasina da Vašington odbija da angažuje elitnu 82. padobransku diviziju, koja ima bazu upravo u Severnoj Karolini, jer će navodno biti potrebna na Bliskom istoku.

U nedostatku savezne intervencije, pomoć potopljenim Amerikancima pružaju dobrovoljci. Tramp je sopstvenim parama pomogao nekim postradalima u Džordžiji. Republikanac Mark Robinson, kandidat za guvernera S. Karoline, manje-više je prekinuo kampanju i organizovao pomoć postradalima na zapadu države.

Ilon Mask je poslao stotine "Starlink" terminala, kako bi zamenio nedostatak telefonskog i internet signala. Mask je pritom zamerio Bajdenovoj vlasti što mu je, veli iz političkih razloga, otkazala ugovor za "Starlink", inače bi S. Karolina sada imalo preko 20.000 uređaja.

Kada je uragan "Katrina" pogodio Nju Orleans u avgustu 2005, mediji su se osuli drvljem i kamenjem na tadašnjeg predsednika, Džordža Buša mlađeg. Baš kao i sada u Severnoj Karolini, odgovor savezne vlade je kasnio, a neki federalci su blokirali dobrovoljce da pomažu sami, bez dozvole. Rezultat je bio skoro 1400 mrtvih i preko 125 milijardi materijalne štete.

U ovom slučaju, većina američkih medija gleda i Bajdenu i Harisovoj kroz prste. Republikanci vele da je to zato što su mediji na strani demokrata i što su u Karolini postradali siromašni belci za koje niko ne mari, dok su u Nju Orleansu stradali uglavnom crnci. Da je neki republikanac predsednik, kažu, medijska mašinerija bi ga odrala živog zbog ovakvog odgovora na uragan, koji se opisuje kao "premalo i prekasno".

A sve se to dešava samo mesec dana pred izbore, na kojima je većina američkih medija otvoreno podržala demokrate i Kamalu Haris, i sad ne bi da "talasaju" sa kritikom, makar se radilo o životima Amerikanaca.