Palestinska agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNRVA), Međunarodni sud pravde i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš među favoritima su za ovogodišnju Nobelovu nagradu za mir, ocenili su stručnjaci u godini koju su obeležili rat u Gazi i sukob u Ukrajini, prenosi Rojters.
Ipak, kako se ističe, norveški Nobelov komitet može da izazove potpuno iznenađenje u najavi od 11. oktobra – uključujući i to da uopšte ne dodeljuje nagradu.
Kladionice kao favorita za osvajanje ovogodišnje nagrade imaju ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog, koji je preminuo u arktičkoj kaznenoj koloniji u februaru. Ali to nije moguće jer on ne može da dobije nagradu posthumno.
Još jedan favorit kladioničara je Ukrajinac Vladimir Zelenski, koji teško da će pobediti jer je lider nacije u ratu, ističe britanska agencija.
Umesto toga, s obzirom da je 2024. obeležena ratom Izraela i Hamasa koji se sada širi, ukrajinskim sukobom u svojoj trećoj godini i krvoprolićem u Sudanu zbog kojeg se raselilo više od 10 miliona ljudi, Nobelov komitet bi možda želeo da se fokusira na humanitarne aktere koji pomažu u ublažavanju patnje civila.
"UNRVA bi mogao biti jedan od takvih kandidata. Oni rade izuzetno važan posao za civile Palestince koji doživljavaju patnje rata u Gazi," rekao je za Rojters direktor Instituta za istraživanje mira u Oslu Henrik Urdal.
Nagrada za UNRVA bi bila kontroverzna, dodao je Urdal, s obzirom na navode Izraela da je neko od njenog osoblja učestvovao u napadu Hamasa na južni Izrael 7. oktobra 2023. godine.
Neke zemlje su obustavile svoje finansiranje UNRVA kao rezultat takvih optužbi. Većina donatora je od tada ipak nastavila sa novčanom pomoći. U avgustu je interna istraga UN saopštila da je devet članova osoblja možda bilo uključeno u napad i da su oni otpušteni.
UNRVA je saopštila da Izrael pokušava da raspusti tu organizaciju. Agencija, osnovana 1949. godine nakon rata oko stvaranja Izraela, pruža humanitarnu pomoć milionima Palestinaca u Pojasu Gaze, Zapadnoj obali, Jordanu, Siriji i Libanu.
Tajni petočlani komitet za dodelu nagrade, koji je imenovao norveški parlament, možda želi da se fokusira i na potrebu da se ojača međunarodni svetski poredak izgrađen posle Drugog svetskog rata i njegova krunska institucija, Ujedinjene nacije, navodi se u izveštaju.
To bi moglo da znači nagradu za generalnog sekretara Antonija Gutereša, sa ili bez njegovog najvišeg suda, Međunarodnog suda pravde, rekao je istoričar Nobelove nagrade za mir Asle Sven.
Komisija bi takođe mogla da odluči da niko ne dobije nagradu, nešto što se dogodilo 19 puta, od kojih je poslednji bio 1972. godine.
"Možda je ovo godina u kojoj bi komitet za Nobelovu nagradu za mir trebalo jednostavno da ne dodeli nagradu i usmeri pažnju na činjenicu da je ovo zaraćena planeta", rekao je za Rojters šef Međunarodnog instituta za istraživanje mira u Stokholmu Den Smit.
Hiljade ljudi mogu predložiti imena, uključujući bivše laureate, članove parlamenta i univerzitetske profesore istorije ili prava.
Nominacije su tajne 50 godina, ali oni koji nominuju mogu odlučiti da otkriju svoje izbore.
Neki od poznatih kandidata uključuju agenciju UN za izbeglice (UNHCR), papu Franciska i britanskog prirodnjaka Dejvida Atenboroua.
Za ovogodišnju nagradu nominovano je ukupno 286 kandidata.
Prošlogodišnja nagrada otišla je u ruke Narges Mohamadi, zatvorenoj iranskoj zagovornici prava žena, kao vid ukora "teokratskim" vođama Teherana i podsticaj antivladinim demonstrantima, kako je to opisao Rojters.
Iz Ministarstva spoljnih poslova Irana ocenili su tada da je dodela Nobelove nagrade za mir nekome ko je proglašen krivim za često kršenje zakona i učestvovanje u krivičnim delima, kako su naveli, "politički potez u skladu sa antiiranskom politikom nekih evropskih vlada".
Godinu dana pre toga, Nobelova nagrada za mir imala je izrazito antiruski sentiment kada je dodeljena grupi ruskih i beloruskih nevladinih organizacija što bi se takođe moglo opisati Rojtersovih rečima kao podsticaj antivladinim demonstrantima.
Da već duže vreme Nobelova nagrada za mir služi kao politička poruka Zapada i da je umnogome izgubila svoj smisao svedoči i to što je američkom predsedniku Baraku Obami dodeljena "blanko", odnosno na samom početku početaka njegovog mandata, kao i da ju je dobio finski predsednik Marti Ahtisari samo godinu dana nakon što je vrlo neuspešno predvodio pregovore o konačnom statusu Kosova i Metohije. Takođe, za mirotvorca je predložen i prvi čovek jednog vojnog saveza, bivši generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.