Evropska unija i Rusija bi mogle da se sukobe na bojnom polju za manje od jedne decenije, izjavio je ove nedelje budući prvi vojni komesar EU Andrijus Kubilijus, inače poznat po svom agresivnom stavu prema Rusiji.
Blok mora da poveća svoju vojnu proizvodnju i rezerve da bi mogao da se "odbrani", rekao je Kubilijus, koji je trenutno evroposlanik i član grupe Evropske narodne partije (EPP) u EP, a koja je u sredu predstavila svoj strateški dokument o odbrani.
"Ako želite mir, pripremite se za rat", citirao je on staru latinsku poslovicu, komentarišući inicijativu grupe u kojoj se poziva na osnivanje "Evropske odbrambene unije" i veće ulaganje u "odbrambenu tehnologiju budućnosti".
"Moramo biti spremni za vojni sukob sa Rusijom za šest do osam godina", rekao je Kubilijus. "EU, kao dopuna NATO-u i zajedno sa svojim državama članicama, mora da poveća vojnu proizvodnju, da puni rezerve i nastavi da pomaže Ukrajini", dodao je on.
Prema njegovim rečima, protivnici Brisela "pažljivo gledaju" hoće li blok uspeti u ovom poduhvatu.
Kubilijus je prethodno služio kao premijer Litvanije u dva mandata, od 1999. do 2000. i od 2008. do 2012. Pre pet pet godina je postao evroposlanik i član EPP. Litvanski političar je više puta pozivao Brisel da zauzme oštriji stav u odnosima sa Moskvom i da Rusiji uvede dodatne sankcije.
Čak i pre eskalacije rusko-ukrajinskog sukoba, Kubilijus je 2021. predstavio izveštaj o odnosima bloka s Rusijom u kojem je pozvao na uvođenje sankcija, smanjenje obima trgovine i druge mere, uključujući i i nepriznavanje ruskog parlamenta koji je izglasan te godine.
Moskva je kritikovala izveštaj kao ništa drugo do pokušaj mešanja u unutrašnje stvari Rusije, dodavši da je dokument pristrasan i činjenično pogrešan.
Kubilijus je 2023. godine sastavio još jedan dokument u kojem je predložio da EU usvoji novu sveobuhvatnu strategiju za "promenu vlasti u Rusiji", rekavši da će raditi sa "demokratskim snagama" u Rusiji i van nje na svrgavanju aktuelnog rukovodstva i uspostavljanju "prelazne vlade".
U izveštaju je takođe predloženo izdavanje novog "demokratskog pasoša" i "posebnih viznih aranžmana" za ruske opozicione aktiviste koji borave u EU.
Moskva je osudila inicijativu za specijalne pasoše kao potez koji podseća na nacističku praksu još iz Drugog svetskog rata. U to vreme, oni koji su bili voljni da sarađuju sa okupatorskim snagama dobijali su posebne dokumente koji su služili kao pasoši.
Kubilijus, međutim, nije bio jedini političar EU koji je tvrdio da bi EU mogla da se nađe u stanju rata sa Rusijom u narednim godinama. U februaru je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus u intervjuu za "Blumberg" tvrdio da bi Rusija mogla napasti NATO "za pet do osam godina".
Nemački načelnik odbrane general Karsten Brojer takođe je ocenio da je "najvećeg" značaja da se vojska pripremi za takav scenario u narednih pet godina. Ruski predsednik Vladimir Putin je u mnogo navrata napominjao da Rusija nikada nije nameravala da napadne NATO.