Obračun Izraela i proiranskih militantnih grupa na Bliskom istoku, koji je izbio nakon napada palestinskog Hamasa pre nešto manje od godinu dana, do sada je odneo više desetina hiljada života, a diplomatsko rešenje sukoba se ne nazire.
Naprotiv, svaki pokušaj medijacije, kao i svaka diplomatska inicijativa koja bi mogla da okonča krvoproliće, nailazila je na manje ili više otvoreno protivljenje izraelske strane, koja je pokazala da je spremna na (skoro) sve kako bi sabotirala mirno rešenje sukoba pre ispunjenja svojih ciljeva.
A oni su, prema svedočenju izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, krajnje maksimalistički. On se obavezao ne samo da će potpuno uništiti Hamas u Gazi, već i da će neutralisati pretnju koju libanski Hezbolah predstavlja po naselja na severu Izraela.
Pošto ti ciljevi i dalje nisu postignuti - a mnogi stručnjaci sumnjaju da ih je uopšte moguće postići - Netanjahu i njegovi saveznici učinili su sve kako bi potapkali pregovore i sebi kupili još vremena.
Kako su ubistva Nasrale i Hanijea ubila i mirovne pregovore
Najnoviji dokaz takvih akcija Tel Aviva predstavlja svedočenje libanskog ministra spoljnih poslova Abdulaha Bou Habiba, koji je u intervjuu za Si-En-En otkrio da je lider Hezbolaha Hasan Nasrala, neposredno pre nego što je ubijen u izraelskom napadu, pristao na prekid vatre duž izraelsko-libanske granice.
Tu informaciju za Si-En-En je potvrdio i neimenovani zapadni diplomata, dok je portparol Pentagona Pet Rajder saopštio da Amerikanci "toga nisu bili svesni", ali da "nije nemoguće" da je Nasrala bio spreman na primirje.
Dan pre njegovog ubistva, u zajedničkom saopštenju SAD, Evropske unije i još 10 država, strane su pozivale prekid vatre u trajanju od 21 dana, "kako bi se diplomatiji pružila šansa za uspeh i izbegla dalja eskalacija".
Netanjahu je, navodno, pristao na takav sporazum, a Libancima su to preneli predstavnici SAD i Francuske. Od sporazuma, međutim, nije bilo ništa, a Nasrala se ubrzo našao na meti izraelskih bombi.
Nasralino ubistvo u velikoj meri podseća na eliminaciju lidera političkog krila Hamasa Ismaila Hanijea, koji je ubijen u Teheranu 31. jula ove godine. Hanije je bio ključni učesnik pregovora o primirju vođenih uz posredstvo SAD, Katara i Egipta, koji su ubrzo nakon njegove smrti praktično obustavljeni.
O neispunjenim obećanjima zapadnih zemalja nedavno je govorio i iranski predsednik Masud Pezeškijan, koji je otkrio da je Iranu rečeno da će, ako ne budu odgovorili na ubistvo Hanijea, biti postignuto primirje u Gazi.
Umesto toga, Izraelci su nastavili sa eskalacijom, ubili su više desetina viskih zvaničnika i oficira Hezbolaha i započeli su kopnene operacije na jugu Libana.
"Davanje više vremena takvim zločincima samo će ih ohrabriti da počine još više zverstava", rekao je iranski predsednik.
Kako su Amerikanci pogubili konce na Bliskom istoku
Američki zvaničnici, među kojima je često bio i predsednik Džozef Bajden, u više navrata su pokušali da smire strasti i spreče eskalaciju. Njihovi napori, međutim, nisu naišli na razumevanje u Tel Avivu, koji nije pokazao spremnost da odstupi od svojih ciljeva - pre svega, od potpunog uništenja Hamasa.
Američka strategija, koja je pokušavala da balansira između podrške Izraelu i njegovom "legitimnom pravu na odbranu" na jednoj, i potrebi da se zaštiti civilno stanovništvo na drugoj strani, na kraju je doživela potpuni krah.
"Vašington post" je u nedavno objavljenom tekstu otkrio do koje mere je Bajdenova administracija zapravo izgubila kontrolu nad situacijom na Bliskom istoku, kao i do koje mere su izraelski zvaničnici spremni da ignorišu savete - ili naredbe - koje dolaze iz Vašingtona.
Kako je za taj list navelo više neimenovanih američkih i izraelskih zvaničnika, Netanjahu je u više navrata usporio ili praktično blokirao pregovore o primirju i oslobađanju talaca unošenjem novih zahteva. O tome su ranije govorili i zvaničnici Hamasa.
Prema navodima američkih zvaničnika, Izrael je u više navrata blokirao ili odlagao isporuku humanitarne pomoći u Gazi, često prikrivajući svoje prave namere.
Izraelske snage su zloupotrebile obećanje SAD da će stati u odbranu jevrejske države tako što su, bez prethodnog obaveštavanja američke strane, izvele napade u Gazi, okupiranoj Zapadnoj obali, Libanu, Siriji i Iranu, navodi "Vašington post".
O neuspehu američke diplomatije na Bliskom istoku svedoči i činjenica da je državni sekretar Entoni Blinken taj deo sveta posetio čak 10 puta u poslednjih godinu dana - praktično bez ikakvih rezultata, pošto prekid vatre između Izraela i proiranskih militantnih grupa deluje dalje nego ikada pre.
Rat u Gazi će za nekoliko dana ući u svoju drugu godinu, a njegovo skorije okončanje ne deluje izvesno - naprotiv, nakon nedavnih izraelskih operacija u Libanu i iranskog raketnog udara na Izrael od 1. oktobra, čini se da je dalja eskalacija najrealniji scenario.