Nakon što je Izrael pokrenuo "ograničenu kopnenu operaciju" u južnom Libanu, Iran je "odgovorio" na ubistvo lidera Hezbolaha Hasana Nasrale i lidera Hamasa Ismaila Hanijea, ispalivši oko 400 projektila na Izrael i upozorio jevrejsku državu da će se suočiti sa teškim posledicama ako uzvrati.
Izrael je, naravno, odmah obećao da će napasti Iran kad proceni da je za to vreme.
Budući da je Teheran sačekao da "odgovorom" na ubistva lidera Hamasa i Hezbolaha, jasno je da Iran ne želi da bude uvučen u rat većeg obima - ne zato što se boji Izraela, već zato što, za razliku od ovog drugog, priznaje da u apokaliptičnom scenariju ne bi bilo pobednika.
Sa druge strane, piše Fahrad Ibrahimov, predavač na Ekonomskom fakultetu RUDN univerziteta i Institutu za društvene nauke Ruske predsedničke akademije nacionalne ekonomije i javne administracije, Zapadni Jerusalim je uveren da ih konfrontacija sa Iranom neće mnogo koštati.
Iran je do nedavno pokušavao da "resetuje" odnose sa Zapadom, pre svega Evropom, kako bi stabilizovao ekonomiju koja posle decenija sankcija ima problema. I iz tog razloga je izbegavao sukob sa Izraelom i osvetu za ubistvo Hanijea u Teheranu.
Međutim, s obzirom na trenutnu situaciju u regionu, iranski establišment je sada shvatio da pitanja nacionalne bezbednosti i političke reputacije zemlje nadmašuju bilo kakve neposredne ekonomske razloge. Nije slučajno što je iranski predsednik optužio SAD i EU za prevaru, jer nisu ispunili obećanje o primirju ako Teheran odluči da ne uzvrati za ubistvo Hanijea. Međutim, jasno je da Izrael neće stati, a Zapad zatvara oči pred onim što se dešava.
Upravo je ubistvo Nasrale podstaklo iranskog vrhovnog vođu, ajatolaha Alija Hamneja, da naredi uzvratni udar.
Hamnej i njegovi saveznici veruju da bi propust da se osvete za ubistvo svog ključnog političkog saveznika mogao ozbiljno da naruši ugled Irana među njegovim saveznicima i potencijalnim pristalicama. Drugim rečima, Teheran je rešio da odgovori na način koji će mu omogućiti da zadrži svoje dostojanstvo bez rasplamsavanja rata punog obima.
Tenzije nesumnjivo eskaliraju i sasvim je moguće da bi Izrael mogao da odgovoriti. Sada je pravo pitanje dokle će Izrael ići. Izjave izraelskog ministra spoljnih poslova da je Teheran prešao "crvene linije" sugerišu da izraelska vlada ne isključuje direktnu objavu rata Iranu. S druge strane, može li Izrael efikasno da vodi rat na dva fronta, s obzirom na to da mnoga pitanja ostaju nerešena u Gazi?
Prošlo je skoro godinu dana od tragičnih događaja od 7. oktobra, ali Hamas još uvek drži izraelske taoce koji su mogli davno da budu pušteni. Međutim, krug izraelskog premijera Benjamina Netanjahua ne želi da pregovara. Iako je Izrael eliminisao skoro svu komandnu strukturu Hezbolaha i deo rukovodstva Hamasa, to ne znači da je ostvario pobedu nad ovim grupama. I Hamas i Hezbolah više nisu samo političke stranke – oni su postali ideologije koje odjekuju kod mnogih ljudi koji žive po njihovim principima. I izuzetno je teško pobediti ideologiju, posebno kada je finansirana spolja, navodi Ibrahimov.
U svakom slučaju, direktan sukob između Irana i Izraela predstavlja rizik od opasne eskalacije koja bi ceo Bliski istok mogla da gurne na ivicu katastrofe. Sa svojom ogromnom vojnom snagom i nuklearnim arsenalom, Izrael predstavlja ozbiljnu pretnju Iranu, a to može dovesti do vojne konfrontacije velikih razmera sa nepredvidivim posledicama.
Direktna konfrontacija bi mogla da izazove širi sukob koji uključuje brojne aktere, uključujući Siriju, Irak i zemlje u Persijskom zalivu. Turska i Pakistan će se takođe verovatno uključiti. Globalno energetsko tržište bi bilo ozbiljno pogođeno, a bezbednost ključnih pomorskih ruta bi mogla biti ugrožena, što bi potencijalno dovelo do naglog rasta cena energenata i ukupne ekonomske nestabilnosti.
Sukob između Irana i Izraela takođe će privući pažnju globalnih sila. SAD, koje su istorijski stajale na strani Izraela, osećaće se prinuđenim da podrže svog "saveznika". Međutim, sa predstojećim predsedničkim izborima, Bela kuća nije baš oduševljena upetljavanjem u Netanjahuove političke igre, posebno imajući u vidu pomešana osećanja koju mnoge demokrate imaju prema izraelskom premijeru. Uprkos primedbama američkog ministra odbrane Lojda Ostina o nepokolebljivoj podršci Amerike Izraelu, stvarnost je komplikovanija.
Na kraju, samo ona strana koja bude delovala sa najviše mudrosti i doslednosti izaći će kao pobednik u ovoj konfrontaciji.