Severnoatlantski savez, nekada samo odbrambeni savez, sada se suočava sa krizom, konstatuje nekadašnji američki diplomata Stiven Brajan koji je bio u Odboru Senata za spoljne poslove u tekstu koji prenosi "Ejža tajms".
Prvobitno funkcionišući kao "antikomunistički odbrambeni savez" predvođen Amerikancima, NATO se pretvorio u blok moći koji predvode SAD sa tendencijom da se agresivno širi.
"Uprkos naporima da pojača prisustvo u Poljskoj, Rumuniji i Estoniji, Alijansa se suočava sa značajnim problemima: kritičnim nedostatkom naoružanja, neproverenim i nedovoljno naoružanim snagama i prisustvom SAD koje je još uglavnom ekspediciono", piše Brajan.
Uprkos odredbama iz Severnoatlantskog sporazuma Alijansa više ne koordinira sa Ujedinjenim nacijama, barem ne redovno. Dodaje se da NATO ima potencijalnu vojnu snagu od 3,5 miliona ljudi i pokriva 25,07 miliona kvadratnih kilometara (15,58 miliona kvadratnih milja) teritorije.
"Iako se čini da je ogroman, iz raznih razloga moć i sposobnost NATO-a zavise od Sjedinjenih Država. Tako je bilo od početka, a tako je i danas", navodi se u tekstu.
Ukrajina
Iako se NATO proširio i nastavlja da snabdeva Ukrajinu oružjem, izgledi da Kijev preživi ruske napade su veoma loši, ističe nekadašnji diplomata.
Naglašava da je međuvremenu, Rusija naučila mnogo o tome kako da se nosi sa NATO oružjem koristeći svoju protivvazdušnu odbranu i mogućnosti elektronskog ometanja.
"Američka skladišta su zbog sukoba primetno prazna i nema razloga da se misli da bi, osim vazdušnih snaga, NATO mogao da prođe bolje u Ukrajini od ukrajinskih snaga. Ali novi NATO se suočava sa strašnom situacijom u Ukrajini i rizikom od šireg evropskog rata. Da li će NATO preći Rubikon u sukobu ili će potražiti kompromis sa svojim zakletim neprijateljom Rusijom", pita se Brajan.
Pretnja
Nije nevažno što se Alijansa više ne fokusira na komunizam kao pretnju, već na Rusiju kao "pretnju Evropi" (i, dalje, Sjedinjenim Državama), navodi autor teksta.
"Američka posvećenost Evropi stavlja Vašington u tešku logističku i vojnu poziciju budući da mora da se nosi i sa snažnijom pretnjom - Kinom. Ali izgleda da se američki kreatori politike radije bave ruskom pretnjom – možda zato što to obezbeđuje dominaciju SAD u evropskim poslovima i favorizuje američke interese", navodi autor.
Da je Rusija zaista pretnja, i da su Evropljani zaista posvećeni sopstvenoj odbrani, onda bi Evropa lako mogla da okupi vojnu silu, smatra Brajan.
Prvobitna pretnja
U tekstu se izlaže kratak istorijat NATO-a, od osnivanja u Vašingtonu 1949. godine, kao i ideje zbog kojih je bio osnovan.
NATO je bio deo snažnog programa koji su pokrenule Sjedinjene Države sa ciljem da "obnovi Evropu posle Drugog svetskog rata, okončaju domaću komunističku pretnju u nekim evropskim zemljama (Grčkoj, Italiji), zaštite saveznički deo Berlina i stvore snažnu odbranu od svake sovjetske vojne pretnje Evropi".
Kao rezultat toga, SAD su uspostavile stalno vojno prisustvo u Evropi, uključujući važne baze u Nemačkoj, Velikoj Britaniji i Italiji. Belgija je postala dom komande NATO-a poznate kao Vrhovni štab savezničkih sila u Evropi, kojim je prvi komandovao general Dvajt Ajzenhauer (april 1951. do maja 1952.), navodi autor.
Kako dodaje, Alijansa sebe predstavlja kao odbrambeni savez, a ključni u tom smislu je Član 5 sporazuma NATO-a.
"Ejža tajms" precizira da je član 5 korišćen samo jednom, 12. septembra 2001. godine, dan posle terorističkih napada 11. septembra u Sjedinjenim Državama.
NATO je, međutim, bio uključen u brojne operacije u kojima je korišćena vojna sila: u Avganistanu, na tzv. Kosovu, u Bosni i Hercegovini i Libiji. NATO je takođe direktno uključen u Ukrajini, ali ne sa kopnenim trupama.
Brajan navodi da se NATO plašio mogućeg napada Rusije i njenog vojnog jačanja, kao i da je Rusija početkom osamdesetih godina strahovala da bi Alijansa mogla da napadne nju. NATO i Rusija vodili su proksi sukob tokom godina Hladnog rata, ali do sukoba u Evropi nije došlo, ističe autor.
Neviđena runda širenja
Nakon raspada SSSR-a, kako se dalje navodi, ruska vojska našla se u nezavidnom položaju, Brajan opisuje da je to bila "disfunkcionalna država sa nuklearnim oružjem", ali je NATO Rusiju i dalje video kao izazov po sopstveni opstanak, kako dodaje.
Taj izazov je, po mišljenju NATO-a, dobio dodatnu težinu nakon što je Rusija poslala trupe u Gruziju (2008.) i Ukrajinu (2014. i 2022).
"Lako je prevideti činjenicu da je NATO imao sopstvene ambicije u Gruziji i Ukrajini i da je aktivno promovisao NATO na oba mesta, uključujući pokušaje da istera Ruse. Danas su sve vojne vežbe NATO-a, raspoređivanje trupa i operacije usmerene na zaustavljanje ruskog napada", piše Brajan.
On podseća i da je, dok se SSSR raspadao, NATO započeo neviđenu rundu širenja, kako je je nazvao.
NATO je takođe započeo programe da Gruziji i Ukrajini ponudi buduće članstvo u Alijansi. Ruski lideri su te pokušaje videli kao pretnju, posebno kada je reč o Ukrajini.
"NATO je zajedno sa EU izvršio pritisak na Ukrajinu da se pridruži Evropi i odvoji od Rusije. Sa svoje strane, Rusija je videla NATO u Ukrajini kao suštinsku pretnju ruskoj bezbednosti", piše autor.
Uporedo sa širenjem NATO-a, agresivan je bio stav Alijanse i izvan njenog odbrambenog mandata.
"To uključuje operacije u avganistanskim snagama, bosanskim, tzv. kosovskim, u Libiji, itd.", podseća.
Ukrajina ponovo
Budućnost NATO-a je neraskidivo povezana sa Ukrajinom, smatra američki zvaničnik i ističe da ukrajinski ministar odbrane naporno radi na tome da ubedi Vašington da Ukrajini obezbedi oružje dugog dometa za napad na rusku teritoriju, posebno Moskvu i Sankt Peterburg.
Brajan naglašava da su Ukrajinci svesni da će to izazvati jače ruske napade i da računaju na to da uvuku Alijansu u sukob kako bi NATO trupe zamenile Ukrajince na liniji fronta.
Naglašava da je lako razumeti da bi se rat brzo proširio na Evropu, ako bi NATO zaista poslao trupe ili doveo vazdušne snage u Ukrajinu. Ova "slamka spasa" za Ukrajinu stavila bi NATO u središte oluje, kojoj je već Alijansa doprinela na mnogo načina.
"Da li bi NATO mogao biti uvučen u rat koji će ugroziti evropske gradove, infrastrukturu i vojne baze? Uprkos ukrajinskom prodoru u Kursku oblast u Rusiji, napadima dronovima na Rusiju, granatiranju civila u Belgorodu, Rusi nisu zagrizli mamac, osim što nastavljaju da vrše pritisak na ukrajinsku vojsku. Većina izveštaja kaže da je ukrajinska vojska preopterećena, nema dovoljno ljudstva i počinje da puca. Pitanje je šta je sledeće?", pita se Brajan na kraju svog teksta.