Američki izbori za neupućene: Elektorski koledži i kolebljive države

Za samo mesec dana oko 150 miliona Amerikanaca glasaće za potpredsednicu SAD, demokratu Kamalu Haris ili republikanca i bivšeg predsednika Donalda Trampa. Oba predsednička kandidata kažu da su izbori najvažniji u istoriji zemlje.

Ali pobednik na narodnom glasanju ne mora nužno da osvoji Belu kuću. Jedinstveni sistem Elektorskog koledža (Izbornog koledža) u SAD znači da liste birača iz država odlučuju o pobedniku.

Nekoliko država odlučuje o pobedniku izbora u SAD: Ako Tramp osvoji istočni trio, ulazi u Belu kuću

Elektorski koledž ima 538 elektora. To je zbir broja članova oba doma Američkog kongresa na koji su dodata tri elektora, koji se biraju u američkoj prestonici, pošto ona ne pripada nijednoj od država.

Države nemaju jednak broj elektora i on zavisi od broja stanovnika – najveći broj predstavnika ima Kalifornija – 55, zatim Teksas – 38 i Florida – 29, dok najmanje države imaju po tri elektora.

Taj broj se menja posle svakog novog popisa stanovništva, a to je jednom u deset godina. Međutim, države s malim brojem stanovnika imaju više elektora nego što im pripada.

Tako, na primer, glas jednog građanina Vermonta vredi koliko glasovi troje građana Teksasa, dok je jedan glas iz Vajominga koliko i četiri glasa u Kaliforniji.

U većini država pobednik dobija sve glasove elektora. To znači da predsednički kandidat koji dobije najveći broj glasova u jednoj saveznoj državi dobija i sve njene glasove u Elektorskom koledžu.

Izuzetak su Mejn i Nebraska, gde se broj elektora deli proporcionalno broju osvojenih glasova, navodi RTS i dodaje da je za pobedu potrebno najmanje 270 glasova u Elektorskom koledžu.

Većina država pouzdano glasa za demokrate ili republikance. Samo nekolicina je sklona tome da menja strane - takozvane "kolebljive" države.

Ove godine postoji sedam kolebljivih država - i u svakoj je izborna trka na ivici noža, sa razlikom od 1,5 poena, pokazuje anketa "Fajnenšel tajmsa". Zajedno, ove države čine samo 93 od 538 glasova Elektorskog koledža i 18 odsto stanovništva. Ali oni su "meta" celokupnog novca i energije Trampove i Harisove kampanje.

Ko su slonovi, a ko magarci u američkoj politici

Unutar tog podskupa država nalazi se još jedan važan deo birača: neodlučni. Anketa Ipsosa objavljena ove nedelje kaže da ova grupa čini samo 3 procenta verovatnih glasača u kolebljivim državama - mali broj koji odražava duboku polarizaciju Amerike. Pridobijanje ovih ljudi moglo bi da odluči o izborima, što im daje im ogromnu potencijalnu moć.

Ko su ti neopredeljeni birači? Neki su muškarci, članovi sindikata koji su nekada gravitirali ka levičaru Berniju Sandersu, ali sada se priklanjaju Trampu; drugi su Latinoamerikanci koji se kolebaju oko Harisove zbog visokih troškova života u SAD ili mladi glasači koje je odvratila starost predsednika Džozefa Bajdena. Mnogi su žene - svih političkih linija, ali posebno konzervativke - motivisane ograničenjima uvedenim na abortus poslednjih godina, što je centralno pitanje Harisove kampanje.

Ove dve kampanje takođe pokušavaju da pridobiju još jedan širi segment javnosti: ljude koji su isključeni iz političkog procesa. U ovom veku, izlaznost na američkim predsedničkim izborima među biračima sa pravom glasa bila je u proseku između 54 odsto 2000. i 67 odsto 2020. godine. Obe strane sada pokreću svoje mašine da motivišu te biračke i čini se da Trampova kampanja vodi u većini kolebljivih država.

Pensilvanija

Kamali Haris Pensilvanija izmiče: Stariji birači naklonjeniji Trampu

Pensilvanija je "najkritičnija" država u takozvanom plavom zidu (aluzija na države koje su od 1992. do 2012. držale demokrate - plava stranka). Tramp je probio zid 2016, ali su se demokrate ponovo vratile 2020.

Pensilvanija sa 19 elektorskih glasova je najmnogoljudnije "bojno polje" i "glavna nagrada" na izborima.

Uspeh Harisove će zavisiti od toga da demokratski glasači u najvećim gradovima izađu na izbore, kao i od pridobijanja bogatih predgrađa. Na taj način će možda uspeti da smanji gubitke od Trampa u ruralnim i konzervativnim oblastima.

Mičigen

Mičigen (15 elektorskih glasova), dom Detroita i centar američke automobilske industrije, pripao je Bajdenu za manje od 3 boda u 2020. Demokrate su imale i dobre rezultate na međuizborima 2022, ali je Mičigen sada središte otpora stavu Bajdenove administracije o izraelskom ratu u Gazi, gde je ogroman broj poginulih Palestinaca razbesneo relativno brojne arapsko-američke glasače i naprednjake u Mičigenu u fakultetskim gradovima kao što je En Arbor.

Viskonsin

Viskonsin (10 elektorskih glasova) je posebno usijano bojno polje plavog zida sa visokim političkim angažmanom i žestokim ideološkim podelama: 2020. godine imao je najveći odziv birača od svih kolebljivih država.

Biračko telo u Viskonsinu je neproporcionalno belo u poređenju sa drugim državama na bojnom polju, ali bi snažna tradicija sindikalnog organizovanja mogla da koristi Harisovoj.

Džordžija

Ekonomski plan Kamale Haris: Populizam i podilaženje biračima

Bajden je bio prvi demokrata koji je osvojio Džordžiju (16 elektorskih glasova) još od Bila Klintona 1992. A demokrate, posle dve trke za Senat 2021. godine, imaju kontrolu nad tim telom.

Međutim, ostatak Džordžije je i dalje u velikoj meri konzervativan. Tramp ima podršku crnačkog stanovništva, naročito zbog ekonomskog plana.

Severna Karolina

Barak Obama je pobedio na predsedničkim izborima u Severnoj Karolini (16 elektorskih glasova) 2008. godine, ali od tada nijedan demokrata nije.

Trampu i republikancima je problem napravio "crni nacista" Mark Robinson koga je bivši predsednik podržao u trci za guvernera Severne Karoline, navodi Si-En-En.

Uz to, ostaje da se vidi da li će razaranja u zapadnom delu države usled uragana Helen uticati na obrasce glasanja ili izlaznost.

Arizona

Ako Haris ili Tramp pometu "plavi zid" i jugoistočna bojišta, izbori će biti gotovi do trenutka kada se fokus okrene na zapad. Ali ako se rezultat podeli istočno od reke Misisipi, dve države sa brzorastućom populacijom i velikim udelom hispano birača mogle bi da reše trku.

Bajden je uveo nekada pouzdano konzervativnu Arizonu (11 elektorskih glasova) u demokratsko okrilje 2020.

Ali kao jedina bojna država koja se graniči sa Meksikom, Arizona je na prvoj liniji borbe oko ilegalnih migranata - što je jedan od glavnih problema izbora. I pitanje gde Tramp ubira mnogo više simpatija od Harisove.

Nevada

Nevada (šest elektorskih glasova), dom kockarskih meka Las Vegasa i Rena, glasala je za demokrate na svim predsedničkim izborima od 2004. godine.

Harisova je tu u ranjivom položaju, delom zbog dobitka koje Tramp ostvaruje među latinoameričkim biračima, i zato što je ekonomija bila posebno teška za domaćinstva sa srednjim i nižim prihodima.

Inflacija u regionu je nadmašila stopu u celoj zemlji poslednjih godina, dok je stopa nezaposlenosti od 5,4 odsto najviša u bilo kojoj američkoj saveznoj državi, što podriva Harisovu ekonomsku poziciju.