Za samo mesec dana oko 150 miliona Amerikanaca glasaće za potpredsednicu SAD, demokratu Kamalu Haris ili republikanca i bivšeg predsednika Donalda Trampa. Oba predsednička kandidata kažu da su izbori najvažniji u istoriji zemlje.
Ali pobednik na narodnom glasanju ne mora nužno da osvoji Belu kuću. Jedinstveni sistem Elektorskog koledža (Izbornog koledža) u SAD znači da liste birača iz država odlučuju o pobedniku.
Elektorski koledž ima 538 elektora. To je zbir broja članova oba doma Američkog kongresa na koji su dodata tri elektora, koji se biraju u američkoj prestonici, pošto ona ne pripada nijednoj od država.
Države nemaju jednak broj elektora i on zavisi od broja stanovnika – najveći broj predstavnika ima Kalifornija – 55, zatim Teksas – 38 i Florida – 29, dok najmanje države imaju po tri elektora.
Taj broj se menja posle svakog novog popisa stanovništva, a to je jednom u deset godina. Međutim, države s malim brojem stanovnika imaju više elektora nego što im pripada.
Tako, na primer, glas jednog građanina Vermonta vredi koliko glasovi troje građana Teksasa, dok je jedan glas iz Vajominga koliko i četiri glasa u Kaliforniji.
U većini država pobednik dobija sve glasove elektora. To znači da predsednički kandidat koji dobije najveći broj glasova u jednoj saveznoj državi dobija i sve njene glasove u Elektorskom koledžu.
Izuzetak su Mejn i Nebraska, gde se broj elektora deli proporcionalno broju osvojenih glasova, navodi RTS i dodaje da je za pobedu potrebno najmanje 270 glasova u Elektorskom koledžu.
Većina država pouzdano glasa za demokrate ili republikance. Samo nekolicina je sklona tome da menja strane - takozvane "kolebljive" države.
Ove godine postoji sedam kolebljivih država - i u svakoj je izborna trka na ivici noža, sa razlikom od 1,5 poena, pokazuje anketa "Fajnenšel tajmsa". Zajedno, ove države čine samo 93 od 538 glasova Elektorskog koledža i 18 odsto stanovništva. Ali oni su "meta" celokupnog novca i energije Trampove i Harisove kampanje.
Unutar tog podskupa država nalazi se još jedan važan deo birača: neodlučni. Anketa Ipsosa objavljena ove nedelje kaže da ova grupa čini samo 3 procenta verovatnih glasača u kolebljivim državama - mali broj koji odražava duboku polarizaciju Amerike. Pridobijanje ovih ljudi moglo bi da odluči o izborima, što im daje im ogromnu potencijalnu moć.
Ko su ti neopredeljeni birači? Neki su muškarci, članovi sindikata koji su nekada gravitirali ka levičaru Berniju Sandersu, ali sada se priklanjaju Trampu; drugi su Latinoamerikanci koji se kolebaju oko Harisove zbog visokih troškova života u SAD ili mladi glasači koje je odvratila starost predsednika Džozefa Bajdena. Mnogi su žene - svih političkih linija, ali posebno konzervativke - motivisane ograničenjima uvedenim na abortus poslednjih godina, što je centralno pitanje Harisove kampanje.
Ove dve kampanje takođe pokušavaju da pridobiju još jedan širi segment javnosti: ljude koji su isključeni iz političkog procesa. U ovom veku, izlaznost na američkim predsedničkim izborima među biračima sa pravom glasa bila je u proseku između 54 odsto 2000. i 67 odsto 2020. godine. Obe strane sada pokreću svoje mašine da motivišu te biračke i čini se da Trampova kampanja vodi u većini kolebljivih država.
Pensilvanija
Pensilvanija je "najkritičnija" država u takozvanom plavom zidu (aluzija na države koje su od 1992. do 2012. držale demokrate - plava stranka). Tramp je probio zid 2016, ali su se demokrate ponovo vratile 2020.
Pensilvanija sa 19 elektorskih glasova je najmnogoljudnije "bojno polje" i "glavna nagrada" na izborima.
Uspeh Harisove će zavisiti od toga da demokratski glasači u najvećim gradovima izađu na izbore, kao i od pridobijanja bogatih predgrađa. Na taj način će možda uspeti da smanji gubitke od Trampa u ruralnim i konzervativnim oblastima.
Mičigen
Mičigen (15 elektorskih glasova), dom Detroita i centar američke automobilske industrije, pripao je Bajdenu za manje od 3 boda u 2020. Demokrate su imale i dobre rezultate na međuizborima 2022, ali je Mičigen sada središte otpora stavu Bajdenove administracije o izraelskom ratu u Gazi, gde je ogroman broj poginulih Palestinaca razbesneo relativno brojne arapsko-američke glasače i naprednjake u Mičigenu u fakultetskim gradovima kao što je En Arbor.
Viskonsin
Viskonsin (10 elektorskih glasova) je posebno usijano bojno polje plavog zida sa visokim političkim angažmanom i žestokim ideološkim podelama: 2020. godine imao je najveći odziv birača od svih kolebljivih država.
Biračko telo u Viskonsinu je neproporcionalno belo u poređenju sa drugim državama na bojnom polju, ali bi snažna tradicija sindikalnog organizovanja mogla da koristi Harisovoj.
Džordžija
Bajden je bio prvi demokrata koji je osvojio Džordžiju (16 elektorskih glasova) još od Bila Klintona 1992. A demokrate, posle dve trke za Senat 2021. godine, imaju kontrolu nad tim telom.
Međutim, ostatak Džordžije je i dalje u velikoj meri konzervativan. Tramp ima podršku crnačkog stanovništva, naročito zbog ekonomskog plana.
Severna Karolina
Barak Obama je pobedio na predsedničkim izborima u Severnoj Karolini (16 elektorskih glasova) 2008. godine, ali od tada nijedan demokrata nije.
Trampu i republikancima je problem napravio "crni nacista" Mark Robinson koga je bivši predsednik podržao u trci za guvernera Severne Karoline, navodi Si-En-En.
Uz to, ostaje da se vidi da li će razaranja u zapadnom delu države usled uragana Helen uticati na obrasce glasanja ili izlaznost.
Arizona
Ako Haris ili Tramp pometu "plavi zid" i jugoistočna bojišta, izbori će biti gotovi do trenutka kada se fokus okrene na zapad. Ali ako se rezultat podeli istočno od reke Misisipi, dve države sa brzorastućom populacijom i velikim udelom hispano birača mogle bi da reše trku.
Bajden je uveo nekada pouzdano konzervativnu Arizonu (11 elektorskih glasova) u demokratsko okrilje 2020.
Ali kao jedina bojna država koja se graniči sa Meksikom, Arizona je na prvoj liniji borbe oko ilegalnih migranata - što je jedan od glavnih problema izbora. I pitanje gde Tramp ubira mnogo više simpatija od Harisove.
Nevada
Nevada (šest elektorskih glasova), dom kockarskih meka Las Vegasa i Rena, glasala je za demokrate na svim predsedničkim izborima od 2004. godine.
Harisova je tu u ranjivom položaju, delom zbog dobitka koje Tramp ostvaruje među latinoameričkim biračima, i zato što je ekonomija bila posebno teška za domaćinstva sa srednjim i nižim prihodima.
Inflacija u regionu je nadmašila stopu u celoj zemlji poslednjih godina, dok je stopa nezaposlenosti od 5,4 odsto najviša u bilo kojoj američkoj saveznoj državi, što podriva Harisovu ekonomsku poziciju.