Poljska i Ukrajina su bliski saveznici kada je u pitanju poraz njihovog zajedničkog neprijatelja Rusije — ali njihova krvava istorija sada zaoštrava odnose Kijeva i Varšave.
Tokom Drugog svetskog rata gerilska grupa pod nazivom Ukrajinska pobunjenička armija (UPA) poklala je desetine hiljada Poljaka u pokušaju da etnički očisti zemlje koje su bile deo Poljske pre rata, ali se sada nalaze u zapadnoj Ukrajini, objašnjava "Politiko", ali nekako propušta da objasni da je UPA blisko sarađivala sa nacistima.
Hiljade Ukrajinaca je poginulo u uzvratnim napadima Poljske i neki ukrajinski istoričari deo krivice svaljuju na dugogodišnju poljsku "represiju" ukrajinskih nacionalnih težnji pre rata.
Odgovornost za ubistva, poznata u Poljskoj kao Volinjski masakr, kontinuirana je bolna tačka između Varšave i Kijeva, a poslednjih nedelja je dospela na vrh političke agende u obe prestonice.
Poljska čak preti da će blokirati buduće članstvo Ukrajine u Evropskoj uniji dok Kijev ne preuzme odgovornost za ubistva i dozvoli ekshumaciju i ponovno sahranu hiljada žrtava.
"Ukrajina se neće pridružiti Evropskoj uniji... osim ako se to pitanje ne reši, ekshumacije se ne izvrše i ne održi odgovarajuća komemoracija", rekao je poljski ministar odbrane Vladislav Kosinjak-Kamiš prošle sedmice.
On je ponovio ranije komentare poljskog premijera Donalda Tuska, koji je u avgustu upozorio: "Ukrajina će, na ovaj ili onaj način, morati da opravda poljska očekivanja... Ukrajina neće biti članica Evropske unije bez pristanka Poljske. Ukrajina mora da ispuni standarde, a oni su višestruki. To nije samo pitanje trgovinskih, graničnih, pravnih i ekonomskih standarda. To je takođe pitanje kulturnih i političkih standarda."
Poljska, inače, sledeće godine preuzima rotirajuće predsedavanje Savetom EU što je navelo Ukrajinu da pokuša da smiri bes Poljske.
Ukrajina je "spremna da razgovara" o teškom nasleđu poljsko-ukrajinskog ratnog sukoba, napisao je ministar spoljnih poslova Andrej Sibiga na društvenim mrežama kada je posetio Varšavu.
"Razgovarali smo o konkretnim tehničkim, a ne političkim koracima, da se konačno reši pitanje ekshumacije, koja već duže vreme truje naš politički dijalog. Ne bi trebalo da postoje političke prepreke", napisao je Sibiga i dodao da prošlost "ne može da ugrozi... budućnost u evroatlantskoj porodici".
Ukrajinski masakr Poljaka decenijama je trn u oku u odnosima između dve zemlje - i to pitanje se često vraća uprkos nedvosmislenoj podršci Poljske Kijevu.
Ukrajina tvrdi da obe strane moraju da oproste i zatraže oproštaj za ono što Kijev naziva "tragedijom", ali ne i masakrom, što je karakterizacija koju Poljska odbacuje.
U Poljskoj, Volinjski masakr je nezalečena rana i brutalno etničko čišćenje. Poljski parlament je 2016. izglasao da je masovno ubistvo Poljaka bio "genocid poljskog naroda koji su počinili ukrajinski nacionalisti 1943-1945."
U Ukrajini, ta volinjska "tragedija" je sećanje na herojstvo i stvaranje nezavisne države i "inspiracija" za aktuelni sukob sa Rusijom.
Isto tako, Stepan Bandera, krajnje desničarski nacionalistički ukrajinski lider čija je vizija etnički čiste Ukrajine inspirisala UPA i čiji je ogranak Organizacije ukrajinskih nacionalista (OUN) optužen da je učestvovao u holokaustu zajedno sa nacističkom Nemačkom, slavi se kao nacionalni heroj u Kijevu dok ga mnogi Poljaci vide kao ratnog zločinca. Rusija takođe kritikuje Ukrajinu zbog veličanja Bandere.
Kako ne bi ispalo da su Poljaci bez mana, "Politiko" podseća da je neposredno nakon završetka Drugog svetskog rata, tadašnja komunistička vlada Poljske nasilno preselila mnoge Ukrajince koji su ostali u zemlji.
Ukrajina se takođe godinama žalila na spomenik u Monasterzu, u Poljskoj, u blizini granice sa Ukrajinom. Spomenik, koji odaje počast vojnicima UPA koje su ubili Sovjeti 1945. godine, vandalizovan je 2015. Ploča je vraćena na mesto, bez izmena UPA-ovaca, što Kijevu smeta.