Svet
Propust ili plan: Da li je Izrael unapred znao za napad Hamasa?
Sudbonosni Hamasov napad 7. oktobra otvorio je vrata Izraelu da pokrene rat "do istrebljenja" ove palestinske organizacije, ali sve ukazuje na to da Tel Aviv nije dozvolio da se napad dogodi već da je zaista napravio veliki propust
Napad Hamasa na Izrael 7. oktobra nazivan je i najvećim neuspehom izraelske vojske i obaveštajnih agencija u istoriji ove države. Sa više od 1.200 Izraelaca ubijenih u napadu palestinske grupe i skoro 42.000 Palestinaca ubijenih u ratu koji je Tel Aviv pokrenuo kao odgovor, pokazao se i kao početak najdramatičnijeg okršaja u regionu od Jomkipurskog rata 1973.
U protekloj godini je javnost mogla da sazna da su izraelske vojne pozicije na dan napada Hamasa bile kritično nepripremljene, sa tek po jednim vojnikom u 23 visoko tehnološke osmatračnice i svega jednim tenkom na ključnom segmentu granice s palestinskom enklavom koji je držao vod od tri tenka.
Šef izraelske vojnoobaveštajne uprave Generalštaba Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) general-major Aharon Haliva podneo je ostavku zbog neuspeha bezbednosnih snaga da spreče napad, koji nisu predvideli čak ni najsavremeniji sistemi veštačke inteligencije čuvene obaveštajne jedinice 8200.
Ono što posebno iznenađuje jeste da je "Njujork tajms", pozivajući se na interne dokumente izraelske vojske, pisao krajem 2023. da je Tel Aviv znao da Hamas sprema baš onakav napad kakav je sproveo 7. oktobra najmanje godinu i po dana ranije, ali da ga nije ozbiljno shvatio, misleći da palestinska militantna grupa nije u stanju da izvede tako nešto.
Iako je napad 7. oktobra otvorio vrata Tel Avivu za pokretanje rata sa namerom da jednom za svagda eliminiše Hamas, geopolitički Srboljub Peović sa Instituta za evropske studije sumnja da je Izrael pod rukovodstvom Benjamina Netanjahua krenuo u taj rat s predumišljajem.
"Nisam tog mišljenja iz jednog prostog razloga – ceo imidž Netanjahua se svodi na to da se on predstavlja kao 'mister sekjuriti', odnosno da je jedini čovek koji može zaštititi Izrael od spoljnih opasnosti, što uključuje i Hamas", kaže Peović za RT Balkan i dodaje da se Netanjahu tokom cele svoje karijere pokazao kao neko ko nije sklon riziku.
Naš sagovornik takođe napominje da je Netanjahu iskusio pad rejtinga po napadu Hamasa, i da je podrška izraelskom premijeru u zemlji i dalje "u velikom pitanju", iako se njegov rejting usled percipiranih ratnih uspeha donekle oporavio nakon prvobitnog pada.
Umesto toga, Peović navodi da je najverovatnije da su izraelske obaveštajne i bezbednosne službe zaista napravile propust i potcenile protivnika. Sličan propust se može zabeležiti i u dugotrajnoj politici Benjamina Netanjahua prema proiranskim pokretima u regionu, odnosno da je i izraelsko rukovodstvo potcenjivalo Hamas na duže staze.
"Ono što se čini sada, pogotovo u kontekstu sukoba u Libanu, jeste da je izraelski obaveštajni aparat primarnu pažnju posvetio Libanu, odnosno severnom frontu", kaže Peović, napomenuvši kao primer izveštaje da su izraelske službe duže od jedne decenije razrađivale operaciju koja je rezultirala masovnom detonacijom pejdžera članova Hezbolaha.
