Svet
Izrael ili Iran: Ko će sledeći povući potez na Bliskom istoku?
Prema rečima američkog stručnjaka za Bliski istok, Teheran se nada da će usporiti ili čak potencijalno preokrenuti uspehe Izraela protiv Hezbolaha, naročito sada kada je IDF pokrenuo kopnenu operaciju u Libanu
Napad Irana na Izrael prvog oktobra je, prema mišljenju mnogih stručnjaka, prvenstveno bio odmazda za atentate na visoke funkcionere i lidere Hamasa i Hezbolaha, ali postoje i drugi bitni faktori koji su doveli do iranskog odgovora, smatra Aron Pilkington stručnjak Ratnog vazduhoplovstva SAD za pitanje Bliskog istoka i saradnik Centra za studije Bliskog istoka Univerziteta u Denveru.
Kako tvrdi Pilkington, iranski lideru su napali Izrael iz tri podjednako važna, ako ne i važnija faktora - kako bi usporili napredovanje izraelske vojske u Libanu, da bi sačuvali obraz i radi povratka na strategiju odvraćanja.
Usporavanje izraelskih snaga i pomoć Hezbolahu
Prema rečima američkog stručnjaka za Bliski istok, Teheran se nada da će usporiti ili čak potencijalno preokrenuti uspehe Izraela protiv Hezbolaha, naročito sada kada je IDF pokrenuo kopnenu operaciju u Libanu.
"Naravno, izraelske kopnene trupe sada moraju da se nose sa onim što je možda najsposobnija gerilska borbena grupa na svetu - ona koja je prilično uspešno delovala tokom rata između Izraela i Hezbolaha 2006. godine", navodi on.
Ipak, sposobnost Izraela da postigne taktičko iznenađenje i eliminiše najviše lidere militantne grupe, otkriva daleko superiorniju izraelsku strategiju i operativno planiranje i sposobnost izvršenja od onog koje ima Hezbolah, ocenjuje Pilkington.
U tom smislu, uzvratni udar Irana može se posmatrati kao pokušaj da se Hezbolahu kupi vreme da imenuje novo rukovodstvo, pregrupiše se i organizuje protiv izraelske kopnene invazije, dodaje on.
Vredi podsetiti, da od proglašenja početka kopnene operacije u Libanu, izraelska vojska nije uspela da napravi gotovo nikakav pomak i prodre dublje u teritoriju ove države, pa se borbe i dalje vode oko same izraelsko-libanske granice.
Stručnjak američkog vazduhoplovstva navodi i da Teheran ovim potezom pokušava da "spase obraz" i ne dozvoli onesposobljavanje Hezbolaha, što nije bio slučaj sa Hamasom, gde je izostala veća reakcija Irana.
Povratak strategije odvraćanja i pitanje sledećeg poteza
Ipak, možda najvažniji faktor za Teheran jeste potreba da vrati strategiju odvraćanja.
"Dve definišuće karakteristike međusobno povezane spoljne ili 'strategije isturene obrane' i strategije odvraćanja Irana su - regionalna mreža militantnih proksi grupa i arsenal oružja dugog dometa, koji uključuje veliki broj naprednih balističkih i krstarećih raketa i bespilotnih letelica sposobnih za napad", navodi američki stručnjak za Bliski istok.
Ova sredstva iranske odbrambene strategije služe za odvraćanje neprijatelja od napada na sam Iran na dva načina - prvo pretnjom Izraelu i drugim regionalnim saveznicima SAD putem napada militantnih grupa i oružja dugog dometa i drugo tako što neprijatelji imaju po kome da dejstvuju bez direktnog napada na Iran.
Iako i dalje nije poznato kakve je tačno rezultate ostvario iranski napad od prvog oktobra, sasvim je izvesno da ovo neće biti poslednji potez u sukobu Tel Aviva i Teherana, ocenjuje Pilkington.
Malo je verovatno da će Izrael zaustaviti svoju operaciju u Libanu dok ne ostvari bezbednost u svojim pograničnim oblastima i na granicama. Podsećanja radi, izraelski premijer Benjamin Netanjahu obećao je odmazdu Iranu za skorašnji napad.
Lideri Iranske revolucionarne garde su na ovo obećanje za osvetu, odgovorili sopstvenom pretnjom da će, ako Izrael odgovori, Iran ponovo odgovoriti "razornim i destruktivnim napadima".
"Nijedna strana ne odustaje od (ratne) retorike, a čak ni u vojnom smislu. Priroda i obim sledećeg poteza Izraela će diktirati kako će se odvijati rat sa Iranom. Ali nemojte se zavaravati, to jeste rat", zaključio je on.
