Francuska se budi u surovoj realnosti: njen pad u nemilost u očima globalnih investitora ukazuje na dugu, bolnu i neizvesnu rehabilitaciju.
Država čije su obveznice istorijski viđene kao "zamenik" nemačkih - najsigurnije imovine u regionu, sada je postala primer "fiskalnu inkontinenciju", piše "Blumberg". Njeni prinosi na dugove su sada usklađeni sa Španijom - i sve bliže italijanskim.
Zatečeni blokiranim parlamentom nakon vanrednih izbora u junu, francuski zvaničnici upozoravaju Brisel da će biti potrebno pet godina samo da se deficit svede na granice Evropske unije. Pariz će pokušati da taj zadatak otpočne u četvrtak, kada vlada premijera Mišela Barnijea predstavi svoj budžet za 2025.
Nagli pad francuskog bogatstva predstavlja "šamar" za predsednika Emanuela Makrona koji je forsirajući pro-poslovnu transformaciju doveo do toga da, posle bregzita, Pariz nametne kao potencijalni regionalni finansijski centar.
S obzirom da javne finansije "krvare", a ekonomija ne stoji dobro, doskorašnji rast dividendi i radnih mesta su sada ugroženi. U međuvremenu, režim stabilnosti ustupio je mesto dugotrajnoj nestabilnosti, jer Barnije upravlja zemljom samo zato što mu to dozvoljava liderka desnice Marin le Pen.
Šepajući ka predsedničkim izborima 2027. Francuska se prilagođava oštroj promeni statusa. Zemlju koja je nekada bila pokretačka stolica u Evropi investitori sve više doživljavaju kao mrtvo opterećenje za region, "uprljano" izrešetanim budžetom i ekstremnom politikom.
"Francuska privreda se već dugo izvlačila sa fiskalnim ubistvom", rekao je Rafael Galardo, glavni ekonomista u "Karminjak Žestionu". "Moramo veoma brzo da ispravimo brod ako ne želimo da uđemo u mnogo problematičnije vode."