Tehnološki gigant "Gugl" konačno se našao na udaru američkih vlasti zbog svojih monopolskih praksi, ili se tako makar čini, nakon što su mediji preneli da se u američkom Ministarstvu pravde pripremaju za podelu te kompanije.
Ministarstvo je u tu akciju krenulo osokoljeno nedavnom presudom iz avgusta, kojom je utvrđeno da je "Gugl" prekršio američki antimonopolski zakon, a kompanija je označena kao "monopolska".
Američki okružni sudija Amit Mehta u avgustu je utvrdio da je "Gugl" učvrstio svoj monopolski položaj tako što je platio milijarde dolara operaterima veb pretraživača i proizvođačima telefona kako bi njihov pretraživač postavili kao podrazumevani. Mehta će sada provesti veći deo godine odlučujući šta da uradi u vezi s tim.
U sudskom dokumentu u koji je "Fajnenšel tajms" imao uvid, navodi se da tužilaštvo "razmatra strukturalne i bihejvioralne lekove" koji bi sprečili "Gugl" da koristi svoj pretraživač "hrom", Plej prodavnicu aplikacija ili android operativni sistem kako bi stekli prednost u odnosu na konkurente.
Potencijalno rasparčavanje "Gugla" izazvalo bi pravi zemljotres u svetu informacionih tehnologija, pošto njegov pretraživač svakog dana koriste stotine milioni ljudi, a on pokriva oko 90 odsto svih internet pretraga. Takođe, "Guglova" matična kompanija "Alfabet" jedna je od najvećih na svetu, čija tržišna kapitalizacija iznosi skoro dva biliona dolara.
Udarac na "Gugl" dodatno je zbunjujući s obzirom na to da se ta kompanija pokazala kao lojalni saveznik američkog establišmenta u borbi protiv "dezinformacija", bilo da je reč o pandemiji virusa korona, sukoba u Ukrajini ili političke aktivnosti nekadašnjeg predsednika Donalda Trampa.
Američke države agencije, međutim, same ne mogu da pokrenu rasparčavnje kompanija – tu nadležnost imaju samo sudovi. Ipak, malo je savremenih presedana koji bi vodili sudije kada je reč o donošenju toliko značajnih odluka.
Poslednja značajna presuda doneta je 2001. godine, kada je savezni apelacioni sud u Vašingtonu utvrdio da je sudija preterao kada je naredio rasparčavanje "Majkrosofta".
"Gugl" i Ministarstvo pravde sada treba da podnesu svoje sudske podneske i liste svedoka. Ministarstvo ima rok do 20. novembra, a "Gugl" do 20. decembra.
Mehta je zakazao saslušanja u vezi sa zahtevima za pravni lek za sledeći april, a rekao je i da namerava da konačnu donese odluku do avgusta 2025. "Gugl" je obećao da će se žaliti na odluku Vrhovnom sudu SAD, što bi moglo da potraje i više godina.
"Gugl" na udaru kritika zbog monopolske pozicije
Antimonopolski zakoni u SAD postoje od kraja 19. veka, a rasparčavanje velikih korporacija uhvatilo je maha početkom 20. veka, kada su razbijeni monopoli u naftnoj, duvanskoj i železničkoj industriji.
Poslednje "razbijanje" neke korporacije dogodilo se 1984, kada je rasparčana telekomunikaciona kompanija AT&T. Ona je sa postigla sporazum o podeli sa Ministarstvom pravde pre nego što je sud doneo odluku o tome da li je prekršila antimonopolske zakone.
Šef antimonopolskog odeljenja Ministarstva pravde SAD Džonatan Kanter prošlog meseca je rekao da su ranija rasparčavanja velikih korporacija bila neophodna kako bi se okončala i ispravila šteta koju su napravili dugogodišnji monopoli.
On je rekao da i danas postoji potreba za takvim akcijama, ne precizirajući o kojim kompanijama je reč.
Kako navodi "Volstrit džornal", pravni zastupnici američke vlade moraće da ubede sudije da blaže mere neće biti dovoljne. "Opravdanje za rasparčavanje mora da se zasniva na konkretnim nalazima o nezakonitom ponašanju i specifičnostima tržišta. To nije filozofsko pitanje", rekao je američki pravnik i aktivista za zaštitu prava potrošača Džin Kimelman za taj list.
Kao alternativa za rasparčavanje, sud bi mogao da naloži "Guglu" da raskine sporazum kojim njegov pretraživač ima status podrazumevanog na telefonima ajfon.
Prema pisanju "Volstrit džornala", sudije smatraju da rasparčavanje velikih korporacija predstavlja ekstremnu meru, kao i da je u praksi "izuzetno teško" podeliti jednu veliku kompaniju u više manjih.