Svet
Zapad nije oduševljen "planom pobede" Zelenskog. Šta sad?
Zelenski mora da donese teške odluke, a ako ih pogreši, situacija bi mogla da izmakne kontroli
Iz perspektive Ukrajine, čini se da je vojna konfrontacija sa Rusijom konačno dospela u ćorsokak. Najnovija diplomatska turneja Vladimira Zelenskog, sa ciljem da izvuče još pomoći Zapada, donela nikakav napredak. A budućnost sukoba je sada u velikoj meri u vazduhu, piše politički analitičar Vitalij Rjumšin.
Nade ukrajinskog rukovodstva su se vrtele oko takozvanog "plana pobede". Naslov dokumenta bi trebalo da govori sam za sebe – to je očigledno strategija Kijeva za poraz Rusije, a sastoji se od četiri ili pet ne sasvim razumljivih tačaka. U svakom slučaju, Zelenski je prošle nedelje otišao u Sjedinjene Države da to predstavi.
Tokom pregovora, međutim, postalo je jasno da Ukrajina i Zapad imaju veoma različite ideje o tome kakva bi strategija trebalo da bude. Amerikanci i Evropljani su očekivali da će im Kijev predstaviti jasnu viziju pobede i mapu puta za njeno postizanje. Umesto toga, Ukrajinci su doneli listu zahteva koje bi SAD i EU trebalo da ispune kako bi Kijev na kraju mogao da pregovara sa jače pozicije.
Zelenski je insistirao na tome da bi implementacija svih ovih tačaka, u kombinaciji sa operacijom u Kurskoj oblasti i dozvolom da se napadne Rusija dalekometnim oružjem, pomogla da tas na vagi prevagne u korist Ukrajine.
Međutim, zapadnim izvori kažu da nisu videli ništa to bi ih impresioniralo. Smatrali su da su neke od tačaka ponavljanje prethodnih zahteva, dok su neki predlozi opasni - naročito udari na Rusiju.
Kao rezultat toga, "plan pobede" dobio je odlučno "ne", a Zelenski je napustio SAD bez nade da će okončati sukob pod sopstvenim uslovima. Zapadni mediji već pišu da je ostao sam sa Rusijom i svojim unutrašnjim problemima. Ali, da li je to tačno i da li Ukrajina ima moguće alternative?
Prema Zelenskom, Kijev zaista ima svoj "plan B" – da nastavi kao i ranije, uz ograničenu zapadnu pomoć i umesto toga se više oslanja na domaće resurse. U ovom slučaju Ukrajina će morati da pređe u defanzivni stav i pokuša da izdrži. Postavlja se pitanje koliko dugo i sa kojim ciljem?
Oni, piše Rjumšin, mogu da pokušaju da sačekaju promenu političke klime na Zapadu. Na primer, posle novembarskih izbora, Kamala Haris bi mogla da dođe na vlast u Vašingtonu, a njena administracija bi mogla da zauzme odlučniji stav o ukrajinskom sukobu. Evropljani će, naravno, morati da slede američko vođstvo.
Mogao bi se desiti i događaj "crnog labuda", koji bi izazvao kolaps Rusije same od sebe. Takav razvoj događaja je malo verovatan ali Ukrajina na to čeka najmanje od decembra prošle godine.
Drugim rečima, najrealniji cilj "plana B" je da Ukrajina preživi do početka sledeće godine i onda odluči šta dalje. Kijev bi za to trebalo da ima dovoljno resursa. Zelenski je konsolidovao svoju vlast razbijajući parlamentarnu opoziciju, uklanjajući protivnike i uskraćujući Zapadu bilo kakvu moć uticaja na njega.
Ukrajinske oružane snage su u hroničnoj krizi, ali front se ne urušava. U ukrajinskom društvu raste razočaranje vladinom politikom, ali većina i dalje nije voljna da napravi kompromis sa Rusijom.
Za Zelenskog je najvažnije da pravilno proceni situaciju i da ne povuče pogrešne poteze. Ako se politička situacija ne popravi i ne dođe do "crnog labuda", ukrajinske vlasti će morati da odgovore na neka teška pitanja.
Kako će se nositi sa besom ukrajinskog društva? Kako vojska može da ostvari nove pobede kada je jezgro motivisanih veterana na izmaku, a zamenjuju ga demoralisani i loše obučeni regruti? Šta se može učiniti sa operacijom Kursk, koja postaje sve veći problem? Kako nadoknaditi očigledan nedostatak zaliha iz inostranstva? Kako motivisati Zapad da ostane u igri "koliko god je potrebno"?
Ovo nije potpuna lista problema koje će Zelenski morati da reši. I daleko je od izvesnog da rezultat njegovih muka neće biti "sraman" mir sa Rusijom, koji je sada tako kategorički odbačen u Kijevu. Naprotiv, velika je verovatnoća da će, ako Kijev odloži odluku o pregovorima, njegov mirovni sporazum postati još "sramniji".
I to nas dovodi do treće opcije. Šta ako ne sačekaju bolje uslove i počnu pregovore sada? Zapad će svakako podržati takvu odluku – njegovi lideri sve više dolaze do ideje da je vreme za zatvaranje radnje, pa su čak i smislili formulu teritorije u zamenu za NATO".
Ali Rusiji se to možda neće dopasti. Glavni cilj Kremlja u Ukrajini nije teritorijalna dobit, već početak strateškog dijaloga sa Zapadom, koji bi sprečio dalje širenje NATO-a na istok.
Zapad i Kijev ili to još ne žele da prihvate, ili istinski ne razumeju motive Kremlja. Ali ako su ozbiljni po pitanju dijaloga, interese Moskve će morati da uzmu u obzir. U suprotnom, svaka mirovna inicijativa biće osuđena na propast, zaključuje analitičar.
