Šta piše u tekstu deklaracije o Ukrajini iz Dubrovnika

Učesnici Samita Ukrajina – Jugoistočna Evropa, koji je održan u Dubrovniku, usvojili su deklaraciju kojom se, između ostalog, iskazuje podrška suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine. 

Za početak, zanimljivo je da se u deklaraciji navode samo imena i funkcije zvaničnika koji su učestvovali na Samitu, ali ne i države, to jest državolike tvorevine iz kojih dolaze. To znači da je Vjosa Osmani potpisana samo kao "predsednica", bez navođenja da predstavlja "Kosovo", i predstavljana je u istom rangu kao i ostali lideri.

Kao što je i najavljeno, u deklaraciji se ističe da se "najoštrije osuđuje neisprovocirani, neopravdani i ilegalni ruski rat agresije protiv Ukrajine", kao i "flagrantno kršenje međunarodnog prava i Povelje UN". Takođe, izražava se apsolutna podrška "ukrajinskoj nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu u okviru međunarodno priznatih granica". To posebno perverzno zvuči u geopolitičkom smislu, s obzirom da se među potpisnicima nalazi i Vjosa Osmani, kao i one zemlje koje su prekršile međunarodno pravo i Rezoluciju SB UN 1244, priznajući lažnu državu "Kosovo".

Kada je reč o podršci, u deklaraciji se ne govori o vojnoj pomoći, već o se naglašava posvećenost slanju "raznovrsne pomoći Ukrajini i njenom narodu, koliko god da to bude potrebno".

Današnja deklaracija se poziva na ranije dokumente, poput deklaracije Prvog parlamentarnog samita krimske platforme usvojene u Zagrebu 25. oktobra 2022, i deklaracije sa Četvrtog samita krimske platforme usvojene u Kijevu 11. septembra 2024, kojima se izražava podrška za "ukrajinski suverenitet i teritorijalni integritet, uključujući i na Krimu".

Kako je naveo predsednik Srbije Aleksandar Vučić, taj član je izmenjen na zahtev Srbije, pošto se u prvom mahu u njemu pozivalo na "deokupaciju Krima".

U deklaraciji se navodi da rešenje sukoba u Ukrajini mora biti u sladu sa tzv. formulom mira Vladimira Zelenskog, a izražava se podrška rezultatima Mirovnog samita koji je sredinom juna održan u Švajcarskoj.

Međunarodna zajednica se poziva na dalje "pružanje pomoći Ukrajini", dok se naglašava, kao što se i moglo očekivati, da države ne bi trebalo da pružaju "materijalnu ili bilo kakvu drugu podršku ruskom agresorskom ratu".

Takođe, naglašava se "značaj usklađenosti sa odlukama" Evropske unije – među kojima se nalaze i sankcije protiv Rusije, ali bez direktnog pozivanja na njihovo uvođenje.

U deklaraciji se "najoštrije osuđuju" pokušaji Rusije da "nasilno i ilegalno anektira delove Ukrajine", uz dodatak da su "Autonomna Republika Krim, Grad Sevastopolj, kao i regioni Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje neotuđivi delovu Ukrajine".

Kada je reč o evroatlantskim integracijama, naglašava se podrška naporima Ukrajine, Moldavije, Gruzije i država Zapadnog Balkana da postanu deo tog bloka, a prepoznaju se i težnje Ukrajine da postane članica NATO-a.

U deklaraciji se iskazuje "čvrsta posvećenost privođenju pravdi onih pojedinaca odgovornih za zločine agresije, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene tokom agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine".

Između ostalog, u deklaraciji se govori i o oslobađanju zarobljenika, podršci ukrajinskom energetskom sektoru, bezbednosni nuklearnih postrojenja i posleratnoj obnovi.

"Ne može biti slobodne, mirne i prosperitetne Evrope bez slobodne, mirne i prosperitetne Ukrajine", navodi se u poslednjoj tački deklaracije.