Kako Evropska komisija Ursule fon der Lajen sistematski osiromašuje Evropu

Politika Evropske komisije (EK), predvođena predsednicom Ursulom fon der Lajen, usmerena je protiv interesa evropskih naroda i u potpunosti podređena interesima Sjedinjenih Američkih Država.

Neodgovorna politika Evropske unije, koja se maskira u politiku "podrške Ukrajini", dovešće Evropu do društvenog kolapsa, piše za sajt "Fond strateške kulture" istraživač u Centru za geostrateške studije i vojni analitičar Lukas Leiroz, koji je i član Udruženja novinara BRIKS-a.

Dva skorašnja primera to ponovo pokazuju. Prvi primer su carine na kineske električne automobile, koje se već neko vreme nalaze na listi želja Ursule fon der Lajen. Ona je pobedila, nemački kancelar Olaf Šolc je izgubio. Ovaj potez će, bez sumnje, naneti najviše štete nemačkoj automobilskoj industriji.

Odluka EK o uvođenju uvoznih carina od 35,3 odsto na električne automobile iz Kine donesena je uprkos činjenici da je Nemačka, koja je najveći evropski proizvođač automobila, glasala protiv tog poteza. Protiv carina za kineske automobile, pored Nemačke, glasale su još samo Mađarska, Slovačka, Slovenija i Malta. Fon der Lajenova je ovim činom objavila trgovinski rat Pekingu.

Mnogi visokotehnološki sektori nemačke industrije, posebno automobilska i hemijska industrija, postali su kritično zavisni od Kine, jer su tamo izmešteni njihovi proizvodni pogoni. Takođe, Kina kontroliše 30 odsto vlasništva nad lukom Hamburg, koja predstavlja najvažniji nemački pomorski trgovački centar. Nema sumnje da će ova odluka izazvati oštar odgovor Kine, koja je, kao izvozno tržište i trgovinski partner, ključna za nemačku privredu. Nemačka već sada ubrzano klizi u ponor recesije i deindustrijalizacije.

"Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen navikla je da se ponaša kao kraljica i da potčinjava evropske vlade svojoj nepopustljivoj volji", primećuje nemački politikolog i novinar Gregor Špicen. Ovome treba dodati nemačke Zelene, na čelu sa ministarkom spoljnih poslova Analenom Berbok i vicekancelerom Robertom Habekom, koji predstavljaju "političare bez kočnica i bez zdravog razuma, koji, očigledno, nisu zadovoljni bedom u koju su, svojim lošim upravljanjem, već doveli Nemačku i njenu ekonomiju", dodaje Špicen.

Kako su nedavno zaključile najtiražnije dnevne novine u Italiji, "Korijere dela sera", ovo je "kraj nemačkog mita o automobilima". "Nemački poslovni model" ne može da funkcioniše bez jeftinog ruskog gasa i ogromnog kineskog tržišta.

Šta ovo znači za nemačku privredu, najbolje pokazuju sledeći podaci: više od 770.000 Nemaca je zaposleno u automobilskoj industriji, a oni stvaraju oko pet odsto bruto domaćeg proizvoda. Prodaja automobila i delova za vozila proizvedenih u Nemačkoj čini više od 17 odsto nemačkog međunarodnog izvoza, dodaje italijanski list, s tim što je "Kina (bila) najvažnija odredišna zemlja". 

Ukrajina je meta zapadnih finansijskih predatora

Drugi primer je, možda, još dramatičniji. Jeftini ukrajinski prehrambeni proizvodi su preplavili evropska tržišta i ostavili na hiljade poljoprivrednika, ne samo u Bugarskoj, bez posla. Problem nije ograničen samo na pitanje jaja ili na Bugarsku. Ova kriza je mnogo dublja i predstavlja pravu tempiranu bombu za Evropsku uniju, dodaje Leiroz.

Bugarska vlada nedavno je zatražila od Evropske komisije da donese rezoluciju o zabrani uvoza kokošjih jaja iz Ukrajine. Prema bugarskim vlastima, velika količina jeftinih ukrajinskih jaja na evropskim tržištima direktno šteti bugarskim proizvođačima. Na hiljade bugarskih farmera sada odlazi u stečaj, a očekuje se da će se ova kriza u bliskoj budućnosti samo pogoršavati.

Problem je, u stvari, neuporedivo dublji: proizvodnja i prodaja žitarica, mesa, mlečnih proizvoda i svega što se proizvodi na selu već neko vreme nije privlačan posao u Evropskoj uniji. Od 2022. godine, širom evropskog kontinenta, održavaju se protesti farmera. Od Poljske do Francuske, poljoprivrednici ne žele da njihove proizvode zamene ogromne količine jeftinih poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine.

To je posledica odluke EK da ukine sve uvozne carine na ukrajinske prehrambene proizvode, a ova mera, navodno, ima za cilj da podstakne ukrajinsku ekonomiju tokom krize izazvane sukobom sa Rusijom, koju, ironično, sponzoriše upravo Zapad.

Na evropskom tržištu jeftinije je uvoziti ukrajinsku hranu nego prodavati domaće proizvode, što na hiljade ljudi u čitavoj EU ostavlja bez posla.

Ukrajina je trenutno glavna meta zapadnih "finansijskih predatora", dodaje ovaj autor, koji traže kvalitetno obradivo zemljište u Ukrajini, takozvani černozem, u zamenu za "pakete pomoći" koje Kijevu šalje NATO.

Evropski farmeri su se do sada u proizvodnji oslanjali uglavnom na državne subvencije. Bez ove pomoći bavljenje poljoprivredom u EU nije isplativo, zbog čega će hiljade ljudi prestati da rade u ruralnim područjima i pridružiće se rastućoj klasi urbanog evropskog "prekarijata". Prekarijat su zapravo proleteri koji samo povremeno radi, pod uslovima koje diktira poslodavac. 

Glad u Evropi

Organizacije kao što su "Blekrok" i drugi investicioni fondovi uskoro će posedovati skoro svu kvalitetnu ukrajinsku zemlju, odnosno onu koja nije pod kontrolom Rusije. Tada će poljoprivredna proizvodnja u Ukrajini zavisiti od spremnosti "finansijskih ajkula" da hrane Evropljane. Po visokoj ceni, razume se.

Međutim, nedostatak samodovoljnosti u proizvodnji hrane u evropskim zemljama uopšte nije novi problem. Zapadna Evropa već duže vreme zavisi od hrane iz uvoza.

Ali, uporedo sa zavisnošću od uvoza, postoji i iracionalna politika sankcija protiv nekoliko zemalja u usponu koje proizvode hranu. Ruskoj Federaciji, na primer, nije dozvoljeno da prodaje hranu Evropljanima. EU već godinama razmatra i o uvođenje sankcija Brazilu, navodno zato što ova zemlja ne poštuje evropske ekološke, "zelene" standarde. Sada se približavamo trenutku u kome će "humanitarni i ekološki" zahtevi EU sprečavati Evropljane da kupuju hranu iz zemalja u razvoju.

Jasno je ko stoji iza ovog "crnog scenarija". Kako primećuje Leiroz, "postoji samo jedna zemlja koja traži od Evrope da svima uvodi što više sankcija, da kupuje što više ukrajinskog žita i da šalje sve više oružja u Kijev pod uslovima plaćanja koje regulišu SAD".

Amerika je sprečila rusko-evropsku energetsku saradnju i izvršila terorističke napade na gasovod Severni tok. Uostalom, SAD su zemlja koja je vitalno zainteresovana da po svaku cenu održi geopolitički status kvo, da drži Evropljane u stanju totalne potčinjenosti i da spreči stvaranje multipolarnog sveta.

Potčinjenost EU Vašingtonu, koju oličava Evropska komisija, predstavlja pravu tempiranu bombu, koja bi dugoročno mogla i da izazove glad u Evropi, zaključuje Leiroz, a u Evropskoj uniji su već daleko poodmakli procesi deindustrijalizacije, energetska kriza i uništavanje celokupne arhitekture bezbednosti hrane.

To je izuzetno loša vest za Evropljane. Zapravo, Evropska komisija, koju niko nije birao, na čelu sa njenom šeficom Fon der Lajenovom je neka vrsta privatnog preduzeća, u službi američke oligarhije.