Kineski lider Si Đinping odavno se divi Vladimiru Putinu, a sada Kina povećava svoje uloge u opkladi na Rusiju, produbljujući veze između dve države jačanjem trgovinskih i energetskih veza, piše "Volstrit džornal".
Poslednjih nedelja, kineski lider je dao instrukcije svojoj vladi da uspostavi još čvršće ekonomske veze sa Rusijom, tvrde politički izvori "Volstrit džurnala" iz Pekinga.
Plan uključuje povećanje kineskog uvoza ruske nafte, gasa i poljoprivrednih dobara, zajednička energetska partnerstva na Arktiku i povećanje kineskih investicija u rusku infrastrukturu, kao što su železnice i luke.
Novi kurs Pekinga
Si je naložio svojoj vladi da poveća uvoz ruske robe.
Rusija i Kina, takođe, sprovode sve više finansijskih transakcija u rubljama i juanima, umesto u evrima ili dolarima, što je potez koji obezbeđuje bolju poziciju i Moskvi i Pekingu u pogledu eventualnih novih sankcija Zapada. Sada je, međutim, prioritet međusobnih ekonomskih veza.
To je novi kurs Pekinga, koji se intenzivirao neposredno pre početka konflikta u Ukrajini, kada je u zajedničkoj deklaraciji navedeno da "ne postoje ograničenja" za kinesko-rusko partnerstvo.
Zapravo, i Rusija i Kina već neko vreme pokušavaju da umanje uticaj Sjedinjenih Država u svetu, primećuje "Volstrit džurnal". Ove dve države uverene su da mogu da preoblikuju međunarodni poredak koji je uspostavio Zapad. Odnosi između Pekinga i Moskve izrazito su se poboljšali nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. Danas obe zemlje vide SAD kao konkurenta.
Godine 2013, uoči državne posete kineskog lidera Rusiji, Putin je primetio da dve zemlje stvaraju posebne odnose. "Imamo slične ličnosti", rekao je Si Putinu tokom posete Moskvi. Njih dvojica su od tada uveli običaj i da jedan drugome čestitaju rođendan.
Po dolasku na vlast, Si je nastojao da promeni kineske rukovodeće strukture, usklađujući ih sa "Putinovim modelom", navodi američki list.
Novi kinesko-ruski projekti
Ekonomske veze Kine i Rusije produbljene su nakon što je Moskva povratila Krim 2014. godine. Trgovina između Kine i Rusije naglo je porasla, sa 95,3 milijarde dolara u 2014. na 146,9 milijardi dolara prošle godine, prema podacima kineskih carinskih vlasti.
Ove godine, i zvaničnici i analitičari očekuju da će dostići rekord od 200 milijardi dolara.
Sirova nafta čini gotovo polovinu ukupnog kineskog ruskog uvoza, a Rusija se sve više oslanja na svog južnog suseda u oblasti elektronike.
Peking se, takođe, pozicionirao kao partner u razvoju projekata nafte i prirodnog gasa u ruskoj arktičkoj zoni. Kineski energetski giganti i državni investicioni fondovi preuzeli su značajne udele u ruskim projektima. Njih sada finansiraju kineske banke, dok se kineski kupci pripremaju za velike kupovine.
Rusija je u julu postala treće najveće tržište za plaćanja u juanima van kontinentalne Kine.
Ruski državni energetski gigant "Gasprom" nedavno je saopštio da će se isporuke prirodnog gasa Kini naplaćivati u juanima i rubljama, dok je ruska VTB banka odlučila da "bez ograničenja" obavlja transfere novca u juanima.