Nova francuska vlada sastaviće planove za smanjenje javne potrošnje i povećanje poreza za francuska preduzeća i najbogatija domaćinstva u budžetu koji je osmišljen da odgovori na zabrinutost zbog "kolosalnog" duga članice EU.
Premijer Mišel Barnije objaviće večeras nacrt zakona u koji je "Politiko" imao uvid i prenosi da nova administracija namerava da ponovo uloži 60,6 milijardi evra u državnu kasu, uglavnom kroz smanjenje potrošnje. Povećanje poreza za preduzeća i najbogatija francuska domaćinstva takođe će biti glavni delovi paketa, navodi se u dokumentu.
Od kada ga je francuski predsednik imenovao prošlog meseca, Barnije je dovođenje francuskih finansija u red izdvojio kao glavni prioritet, obećavajući da će naći način da reši budžetski deficit zemlje i uskladi se sa EU pravilima potrošnje do 2029.
Francuska se suočava sa takozvanom procedurom prekomernog deficita u Briselu i ima rok do 31. oktobra da postavi kredibilan plan za smanjenje svog budžetskog deficita za naredne godine.
Barnijeov plan uključuje povećanje poreza za 19,4 milijarde evra i smanjenje potrošnje za 41,3 milijarde evra. Ukidanje određenih poreskih kredita ili planirano smanjenje poreza biće klasifikovano kao deo smanjenja potrošnje.
U nastojanju da se izbegnu socijalni nemiri, značajan deo fiskalnog tereta će pasti na preduzeća, za koje se očekuje da će samo kroz poreze doprineti planu smanjenja deficita sa oko 13,6 milijardi evra. To uključuje 8,5 milijardi evra putem "izuzetnog poreza na dobit velikih kompanija".
Očekuje se da će dodatnih 2 milijarde evra doći od povećanja poreza za koje je mlađi ministar budžeta Loran Sen-Marten rekao da će se ticati samo "najbogatijih" – koji čine svega 0,3 odsto francuskih domaćinstava.
Fiskalno opterećenje bi trebalo da bude manje za one koji zarađuju manje, iako bi se plan za odlaganje povećanja penzija zasnovanog na inflaciji od januara do jula 2025. mogao pokazati kontroverznim.
Planovi za povećanje poreza ili poništavanje smanjenja poreza koje je Emanuel Makron doneo od svojih izbora 2017. izazvali su nezadovoljstvo među njegovim pristalicama. Neki, uključujući bivšeg ministra unutrašnjih poslova i političkog teškaša Žeralda Darmanina, čak su zapretili da će glasati protiv budžeta.
Nova administracija je obećala da će povećanja poreza biti privremena i da su potrebna zbog teške budžetske situacije Francuske. Budžetski deficit bi mogao da dostigne 6 procenata BDP-a 2024, znatno iznad prethodne zvanične prognoze od 5,1 procenat.
U belešci francuskog ministarstva finansija koja je korišćena za izradu budžeta, naglašava se da su "velike uštede" neophodne "da bi se obuzdalo pogoršanje javnih računa".
Barnijeova vlada, koju podržava ograničena baza centrističkih i desničarskih članova parlamenta koji nemaju većinu u Narodnoj skupštini, verovatno će morati da se pozove na kontroverzni ustavni mehanizam da bi usvojila mere. Procedura omogućava vladi da zaobiđe glasanje osim ako se u roku od 48 sati ne izglasa nepoverenje kako bi se usvojio zakon. To znači da će se Barnije kockati svojim opstankom na vlasti i biće naročito ranjiv pred zahtevima stranaka.