Svet
Starom kontinentu ističe vreme: Lideri gube veru u evropski projekat
Apatija i odbijanje poziva Marija Dragija da se bore protiv slabog rasta produktivnosti pokazuju kako je region digao ruke
Evropski projekat se približava prekretnici. Kombinacija političke paralize, spoljnih pretnji i ekonomske slabosti preti da okonča ambicije Evropske unije da postane globalna sila sama po sebi – umesto toga gurajući države članice ka odbrani sopstvenih interesa.
Posle decenija upozorenja i slabog rasta, lideri regiona se iznenada suočavaju sa gomilom dokaza da pad postaje nezaustavljiv.
Francuski predsednik - evrofil - predao je moć veta nad svojom vladom krajnjoj desnici. Najveći nemački proizvođač automobila prvi put ikad govori o zatvaranju fabrika kod kuće. Američki tehnološki giganti okreću leđa evropskom tržištu zbog novih ograničenja za veštačku inteligenciju.
Svi ti događaji dodatno utiču na neuspeh EU da deluje kao kohezivan i dinamičan ekonomski blok, narušavajući njen status i degradirajući njenu sposobnost da odgovori na širok spektar pretnji od kineske industrijske politike do ruske vojne operacije, ili čak buduće antagonističke administracije u SAD.
Nedavna apatija ili odbijanje vlada da se pokrenu nakon poziva bivšeg italijanskog premijera Marija Dragija za više investicija i zajedničkih obveznica za borbu protiv slabog rasta produktivnosti naglašavaju kako je region skoro pa digao ruke od EU.
"Ako želite da budete geopolitička sila, onda je ekonomska moć ključni sastojak", kaže Guntram Volf, profesor na Slobodnom univerzitetu u Briselu. "Rast produktivnosti je katastrofalan. Evropa je i dalje bogata, ali ove razlike tokom 20 godina imaju ogromne implikacije."
Osnovni problem je u tome što svet doživljava dramatične promene kada su u pitanju klima, demografija i prelazak na postindustrijsku ekonomiju – sve pojave na koje Evropa nije ni spremna ni sposobna da odgovori.
Geopolitički rivali u regionu nastoje da iskoriste te transformacije, dok je previše najvećih članica EU opterećeno ekonomskim modelima koji predugo nisu uspevali – i nemirnim glasačima koji neće prihvatiti alternative.
"Nešto se menja veoma, veoma dramatično i veoma, veoma duboko u ovom svetu. Ne možemo pravilno da reagujemo, jer smo prespori", rekao je bivši poljski predsednik Aleksander Kvasnjevski.
Naravno, Kina se bori protiv sopstvenog ekonomskog usporavanja, a SAD idu ka potencijalno problematičnim izborima sa javnim finansijama na neodrživim osnovama. Ali obe te zemlje imaju sisteme koji centralizuju donošenje odluka u velikoj meri i stvaraju ogromne količine privatnog ili javnog kapitala za odbranu i ulaganja u najsavremeniju tehnologiju.
Evropa nema nijednu od tih prednosti — i to je sve očiglednije.
Životni standard u njegovim bogatim ekonomijama nije na ivici kolapsa. Neke zemlje bi mogle da imaju koristi od investicija ili trgovinskih sporazuma sa SAD, Kinom ili Rusijom. Ali što duže traju trenutni trendovi, to će Evropa postati sve ranjivija na dramatične šokove.
"Stvarno verujem da smo u opasnosti. U naredne dve do tri godine, ako budemo sledili našu klasičnu agendu, bićemo van tržišta", rekao je francuski predsednik Emanuel Makron ranije ovog meseca na panelu u Berlinu.
Ti rizici već počinju da se kristališu za EU, pošto se zavisnost bloka od kineske ekonomije povećava čak i uprkos sve većem broju sporova sa Pekingom.
Makron tvrdi da gubitak jeftinih ruskih fosilnih goriva i agresivna industrijska politika američkog predsednika Džozefa Bajdena koja je intenzivno subvencionisana, označavaju raskid sa starim modelom koji je omogućio procvat evropskih ekonomija zasnovanih na izvozu.
To doprinosi već postojećim izazovima kao što su uspon Kine i njene ogromne proizvodne mašine, kao i globalni iskorak u tehnološkim inovacijama koji je u velikoj meri zaobišao region.
"Evropa je u opasnosti", kaže Dejvid Galbrajt, tehnološki preduzetnik i investitor koji je svoju karijeru proveo radeći na obe strane Atlantika i smatra da je svetska ekonomija usred transformacije koja je slična industrijskoj revoluciji.
"Pogledajte šta se desilo zemljama koje nisu uspele da se industrijalizuju. Nisu se dobro snašle", rekao je on.
Rezultat preti da izazove štetu koja prevazilazi jednostavno zaostajanje u investicijama i produktivnosti: lideri u regionu gube veru u evropski projekat.
Nisu samo evroskeptici poput mađarskog Viktora Orbana, problem. Zvaničnici u ključnim evropskim zemljama počinju da gledaju na EU kao na prepreku koju treba da zaobiđu — a ne kao izvor prosperiteta i zaštite koju je do sada predstavljala.
Rukovodioci i investitori takođe počinju da pokazuju slične sumnje u vezi sa Evropom, što su pokazale nedavne odluke kompanija "Epl" i "Meta" da zadrže svoje najnovije proizvode veštačke inteligencije van tržišta EU. Drugim rečima, blok je prestao da bude merilo za globalne standarde.
Sa tom globalnom političkom i korporativnom pozadinom, Dragi - bivši predsednik Evropske centralne banke - postavio je plan za oživljavanje bloka u septembru, dok je u najsitnijim detaljima zabeležio opasnost od propadanja regiona kao ekonomske sile.
Relativni pad EU ne prestaje tokom četvrt veka od monetarne unije. Analiza "Blumberg ekonomiksa" pokazuje da bi ekonomija bloka bila oko tri biliona evra veća da je držala korak sa SAD – dovoljno da poveća prihod prosečnog radnika za oko 13.000 evra godišnje.
"Temelji na kojima smo izgradili sada su poljuljani. Ovo je egzistencijalni izazov", rekao je Dragi u uvodu svog izveštaja.
Izveštaj je za sada uglavnom nije naišao na razumevanje, ostavljajući neke kreatore politike zabrinutim da se prozor za delovanje u regionu brzo zatvara.
"Očigledno je da Evropa zaostaje za svojim glavnim trgovinskim partnerima, SAD i Kinom", rekao je grčki ministar finansija Kostis Hacidakis. "Ako se ne preduzme hitna akcija, pad će na kraju postati nepovratan", dodao je.
