Izraelski "11. septembar": Rat za "Veliki Izrael" i nova osovina otpora

Pre godinu dana, Hamas je izveo najveći napad na Izrael u poslednjih 50 godina, koji je doveo do izbijanja rata u Pojasu Gaze, rata u Južnom Libanu i okršaja Tel Aviva i Teherana. Ovaj rat nije samo nepovratno promenio odnos snaga u regionu, već poput rata u Ukrajini, u čitavom svetu.  

Odmah posle napada, izraelski premijer Benjamin Netanjahu objavio je rat Hamasu, dok je ministar odbrane Joav Galant pozvao na potpunu okupaciju Gaze, tvrdeći da se Izrael "bori protiv životinja" – Palestinaca. Napad Hamasa su izraelski zvaničnici i štampa smesta proglasili za "izraelski 11. septembar".

Danas znamo šta je zaista predstavljao američki "11. septembar": neokonzervativci su preuzeli vlast u SAD, što francuski publicista Tijere Mejsan otvoreno naziva "državnim udarom" u Vašingtonu, koji je označilo početak "beskrajnog rata protiv terorizma". Za napad na kule bliznakinje u Njujorku, bez bilo kakvih dokaza, smesta je optužen Avganistan.

Brazilski analitičar Pepe Eskobar nazvao je ovu akciju neokonzervativaca zaverom: "Otkriće američkog generala Veslija Klarka o nameri američkog režima, na čijem čelu je stajao potpredsednik SAD Dik Čejni, da tokom narednih pet godina uništi islamske države poput Iraka, Sirije, Libije ili Irana, očigledno dokazuje postojanje zavere."

U stvari, napad od 11. septembra označio je "novi Perl Harbur". Napad na Perl Harbur iz decembra 1941. predstavljao je rezultat provokacija SAD da uvuče Japan u rat. Posle 11. septembra 2001, za jedva mesec dana od napada u Njujorku, počela je dugo planirana američka invazija na Avganistan. Rat se uskoro proširio na operacije protiv najmanje sedam velikih islamskih država.

Poput američkog, "izraelski 11. septembar" predstavljao je povod da Izrael pokrene novu seriju ratova na Bliskom istoku, koja je trebalo da dovede do uspostavljanja "Velikog Izraela": do komadanja niza muslimanskih država, priključivanja velikih delova njihovih teritorija izraelskom entitetu i pretvaranje njihovih ostataka u zavisne protektorate. 

To je, zapravo, bio treći pokušaj SAD i Izraela da trajno "preoblikuju svet", ukoliko imamo u vidu i trenutni rat u Ukrajini, koji se polako primiče kraju.

Rusija je preuzela obavezu da brani Iran

Šta se zaista promenilo za godinu dana rata na Bliskom istoku, od 7. oktobra 2023. do danas?

Izrael je najpre poveo genocidni rat protiv palestinskog Hamasa u Pojasu Gaze, a uskoro i rat protiv Hezbolaha u Južnom Libanu. Bez obzira na izraelsku ratnu propagandu, nijedan od ovih ratova još nije ni blizu završetka. Formirana je i "osovina otpora" Izraelu-SAD, koju čine proiranske milicije, poput Hamasa ili Hezbolaha i, na koncu, Irana.

Teheran je nedavno izveo pažljivo odmeren raketni napad na Izrael, koji je razbio mit o izraelskoj nedodirljivosti. Kako je komentarisao politički analitičar Mihail Gamandij Jegorov za sajt "Nju istern autluk": "Iran je pokazao da ima visokokvalitetno oružje i da su izraelski protivraketni sistemi samo fikcija koju su stvorile izraelska i zapadna propaganda."

Što je još važnije, "osovina otpora" se sada proteže do Moskve. "Svim zapadnim analitičarima je promaklo da je predsednik Vladimir Putin 18. septembra potpisao Ugovor o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu Ruske Federacije i Islamske Republike Iran. Dokument je lako pronaći na službenim stranicama Kremlja, a mnogi, očigledno, pojma nemaju o čemu se ovde zapravo radi. Nakon toga, ruski premijer Mišustin je odleteo u Teheran i dan posle došlo je do velikog napada Irana na Izrael", podseća politički analitičar iz Hrvatske Nebojša Babić.

Uz Iran sada stoji Ruska Federacija, koja je preuzela obavezu da "brani svog strateškog partnera". Rusija i Iran, kao i u slučaju Severne Koreje, od sada se nalaze u odnosima savezništva. Iran više nije za Rusiju samo "prijateljska zemlja", ni ekonomski partner, već "strateški partner u svim sektorima", naglašava Babić, "a to znači i u odbrambenom i vojnom smislu". Kako dodaje Babić: "Zajedno sa Iranom sada zvanično stoji Rusija, a Rusija svoja obećanja ne gazi".

Zašto se ovo prećutkuje na Zapadu? I sada sve zavisi od odluke Izraela.

Uverenje u sopstvenu superiornost prikriva duboku nesigurnost Zapada

Neposredno posle iranskog raketnog napada na Izrael, američki predsednik Džozef Bajden izjavio je da su većinu projektila presreli izraelski odbrambeni sistemi, poput Gvozdene kupole i Strele, i da je napad Irana "bio nefikasan".

Njegovu izjavu prokomentarisao je američki analitičar za bezbednost Vil Šrajver: "Ne razumem kako neko ko je video mnoge video snimke iranskih raketnih udara na Izrael ne može da shvati da je to bila zapanjujuća demonstracija iranskih vojnih sposobnosti. Iranske balističke rakete probile su američko-izraelsku vazdušnu odbranu i zadale nekoliko velikih udara na izraelske vojne ciljeve."

Naš izbor

Evropa u službi Vašingtona: Evropska unija kao produžetak NATO-a

Ali, ovo je pre bila uzdržana pokazna vežba nego stvarni napad Irana.

Zašto američka administracija odbija da prizna šta se zaista dogodilo i, umesto toga, traži od celog sveta, koji je video snimke udara projektila po Izraelu, da se pretvara da se nije dogodilo ništa suštinski važno?

Na ovo pitanje odgovara britanski analitičar i bivši obaveštajac Alister Kruk: "Razlog za to je posledica mešavine uverenja u sopstvenu superiornost i duboka nesigurnost, što je tipično za zapadno rukovodstvo. Neznanje i strah od svega što izlazi izvan njihovih uskih mentalnog okvira doživljava se na Zapadu kao neprijateljsko."

Umesto pokušaja da razume ono što je "drugačije", Zapad koristi omalovažavanje, potcenjivanje i terorističke akcije da ukloni "smetnje".

Kako primećuje britanski obaveštajac, Iran, poput Rusije, spada u one države koje izazivaju duboku zapadnu nesigurnost: "Iran je vrhunac svega onoga što je uznemirujuće za Zapad, jer Iran ima duboku kulturu i intelektualno nasleđe koje je 'drugačije' od zapadnog."

"Pogrešna percepcija protivnika i njegovih snaga često je uvod u širi rat, a Izrael je sada obuzet žarom za rat kako bi uspostavio novi poredak na Bliskom istoku", upozorava Kruk.

"Zapadu trenutno preti bar jedan poraz, onaj u Ukrajini, i još jedan potencijalni poraz, u ratu sa Iranom, zbog čega se treba zapitati da li Zapad uopšte želi da nauči neophodne lekcije", zaključuje britanski analitičar.