Američki kongresmeni traže izbacivanje Rusije iz Saveta bezbednosti UN

Dva američka kongresmena ispred Helsinške komisije predstavila su rezoluciju kojom pozivaju predsednika Džozefa Bajdena da izbaci Rusiju iz Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, piše "Forin polisi".

Helsinška komisija je u oktobru pozvala američkog ministra spoljnih poslova Entonija Blinkena da se usprotivi statusu Rusije kao stalne članice Saveta bezbednosti, traži od Kongresa da potvrdi da je Moskva ratom u Ukrajini prekršila principe Ujedinjenih nacija, a od američke vlade zahteva da preduzme poteze kojima bi ograničila privilegije Rusije u Ujedinjenim nacijama.

U rezoluciji koju su predali Kongresu, kongresmeni Stiv Koen i Džo Vilson naveli su da je Rusija prekršila Povelju UN održavanjem referenduma o pripajanju četiri ukrajinske oblasti, navodnim zločinima u gradovima poput Buče i "zveckanjem" nuklearnim oružjem, piše "Forin polisi".

Iz tih razloga, dvojica članova Predstavničkog doma dovode u pitanje pravo Rusije da zadrži mesto u Savetu bezbednosti.

Prethodno je i Ukrajina pozvala na izbacivanje Rusije iz Saveta bezbednosti, ali pravni eksperti ističu da to nije moguće, s obzirom na činjenicu da Povelja UN ne sadrži odredbu koja se tiče izbacivanja zemlje iz Saveta bezbednosti.

Zemlje mogu biti u potpunosti izbačene iz Ujedinjenih nacija, ali za to je potrebna dvotrećinska većina u Generalnoj skupštini, uključujući i saglasnost svih članica Saveta bezbednosti.

To znači da bi i Rusija morala da pristane na takvu odluku, što se neće dogoditi, a najverovatnije ni Kina ne bi podržala izbacivanje Rusije iz SB UN, navodi američki list. 

Međutim, Helsinška komisija se zalaže za osporavanje statusa Rusije kao naslednice mesta Sovjetskog Saveza u Savetu bezbednosti.

"Kao jedan od prvih potpisnika sporazuma kojim je osnovan SSSR, uz Rusiju i Belorusiju, Ukrajina bi mogla da tvrdi da je jedina država naslednica Sovjetskog Saveza koja nije flagrantno prekršila Povelju Ujedinjenih nacija i da izda akreditive nekom od svojih diplomata", navodi "Forin polisi".

Pošto je odlučivanje o akreditivima proceduralna stvar, bilo bi potrebno da samo devet od 15 članica SB glasa za Ukrajinu, tvrdi Tomas Grant sa Univerziteta u Kembridžu.

Izvodljivost takvog plana ostaje predmet rasprave, a osporavanje članstva Rusije u Savetu bezbednosti tri decenije nakon što je nasledila stolicu od SSSR-a, moglo bi da se ispostavi kao veoma teška bitka, piše list.