Dva američka kongresmena ispred Helsinške komisije predstavila su rezoluciju kojom pozivaju predsednika Džozefa Bajdena da izbaci Rusiju iz Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, piše "Forin polisi".
Helsinška komisija je u oktobru pozvala američkog ministra spoljnih poslova Entonija Blinkena da se usprotivi statusu Rusije kao stalne članice Saveta bezbednosti, traži od Kongresa da potvrdi da je Moskva ratom u Ukrajini prekršila principe Ujedinjenih nacija, a od američke vlade zahteva da preduzme poteze kojima bi ograničila privilegije Rusije u Ujedinjenim nacijama.
U rezoluciji koju su predali Kongresu, kongresmeni Stiv Koen i Džo Vilson naveli su da je Rusija prekršila Povelju UN održavanjem referenduma o pripajanju četiri ukrajinske oblasti, navodnim zločinima u gradovima poput Buče i "zveckanjem" nuklearnim oružjem, piše "Forin polisi".
Iz tih razloga, dvojica članova Predstavničkog doma dovode u pitanje pravo Rusije da zadrži mesto u Savetu bezbednosti.
Prethodno je i Ukrajina pozvala na izbacivanje Rusije iz Saveta bezbednosti, ali pravni eksperti ističu da to nije moguće, s obzirom na činjenicu da Povelja UN ne sadrži odredbu koja se tiče izbacivanja zemlje iz Saveta bezbednosti.
Zemlje mogu biti u potpunosti izbačene iz Ujedinjenih nacija, ali za to je potrebna dvotrećinska većina u Generalnoj skupštini, uključujući i saglasnost svih članica Saveta bezbednosti.
To znači da bi i Rusija morala da pristane na takvu odluku, što se neće dogoditi, a najverovatnije ni Kina ne bi podržala izbacivanje Rusije iz SB UN, navodi američki list.
Međutim, Helsinška komisija se zalaže za osporavanje statusa Rusije kao naslednice mesta Sovjetskog Saveza u Savetu bezbednosti.
"Kao jedan od prvih potpisnika sporazuma kojim je osnovan SSSR, uz Rusiju i Belorusiju, Ukrajina bi mogla da tvrdi da je jedina država naslednica Sovjetskog Saveza koja nije flagrantno prekršila Povelju Ujedinjenih nacija i da izda akreditive nekom od svojih diplomata", navodi "Forin polisi".
Pošto je odlučivanje o akreditivima proceduralna stvar, bilo bi potrebno da samo devet od 15 članica SB glasa za Ukrajinu, tvrdi Tomas Grant sa Univerziteta u Kembridžu.
Izvodljivost takvog plana ostaje predmet rasprave, a osporavanje članstva Rusije u Savetu bezbednosti tri decenije nakon što je nasledila stolicu od SSSR-a, moglo bi da se ispostavi kao veoma teška bitka, piše list.