Ulaze li Evropa i SAD u trku subvencijama?

Evropski lideri spremaju se da uđu u transatlantski ekonomski sukob sa dosadašnjim saveznicima iz Amerike budući da je novi "klimatski" zakon Džozefa Bajdena posvećen jačanju zelene tehnologije, predvideo davanje subvencija domaćoj industriji, i tako u neravnopravan položaj doveo konkurente sa Starog kontinenta.

Akt poznatiji kao Zakon smanjenju inflacije opredeljuje više od 360 milijardi dolara za potrošnju koja se odnosi na zaštitu klime što podrazumeva i poreske olakšice za pravljenje i uvođenje infrastrukture za proizvodnju čiste energije. Zakon će obezbediti subvencije i za proizvođače električnih vozila, ali bez obzira na to što Evropa negoduje zbog "diskriminacije" svoje automobilske industrije američki predsednik tvrdi „nikada nije nameravao da isključi ljude koji su sarađivali sa SAD“.

Evropa je tako na korak od upuštanja u transatlansku trku subvencijama, što bi zapravo zaljuljalo jedno od osnovnih načela na kojima počiva Unija, a to je princip "lese fer" odnosno neuplitanja države u funkcionisanje tržišta.

Međutim, lideri EU danas bi u Briselu trebalo da razgovaraju o narednim koracima, a "Blumberg" spekuliše da bi njihov odgovor na Bajdenov potez moglo da bude baš uvođenje novih pravila o državnoj pomoći već u januaru.

"Propis nosi rizik da evropske kompanije budu diskriminisane", poručila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predstavljajući plan u četiri tačke o tome kako se suprotstaviti američkom zakonu.

Njime bi se, kako prenosi "Blumberg" državama članicama dalo više slobode da ulažu u sopstvene kompanije i verovatno preusmerila sredstva EU na firme kojima su potrebna.

Francuski ministar finansija Bruno Le Mer optužio je nedavno Vašington da vodi industrijsku politiku u "kineskom stilu" i diskriminiše kompanije koje nisu iz SAD, a EU preti čak i da će SAD zbog tog zakona odvesti i pred Svetsku trgovinsku organizaciju.

Bajden je na sve kritike poručio da se "SAD ne izvinjavaju" zbog zakona, ali je nagovestio da ima prostora za njegove izmene koje bi "evropskim zemljama olakšale" situaciju.

Nije međutim jasno kako bi zakon mogao da bude revidiran, jer republikanci, koji će od sledeće godine preuzeti kontrolu pred Predstavničkim domom, kako "Blumberg" procenjuje, verovatno neće biti voljni da ga izmene.

Do sada države članice EU nisu bile u stanju da se usaglase oko jedinstvene strategije suprotstavljanja američkom zakonu.

Fon der Lajen je pokrenula Evropski fond za suverenitet kako bi pomogla državama članicama da pristupe zelenoj tranziciji, a predložila je i da se preusmere prihodi od sistema trgovine emisijama (šema po kojoj je pravo na emitovanje određenih zagađujućih materija na određenom prostoru ograničeno, ali je kompanijama dozvoljeno da tim pravima trguju).

Ona je dodala i da je "jasno da nema svaka članica fiskalni prostor da da državnu pomoć, pa nam je potrebno komplementarno evropsko finansiranje".

Nemačka se, međutim, zalagala za racionalizaciju raspodele postojećih fondova EU i povećanje podsticaja na nacionalnom nivou, odbijajući pozive zemalja, uključujući Francusku, za agresivnijim merama širom bloka.

Šefica EU za konkurenciju Margaret Vestager nedavano je novinarima rekla da bi zakon mogao da našteti evropskim preduzećima ali i drugim velikim ekonomijama, uključujući Japan i Južnu Koreju.

Ona je međutim rekla i da je izbegavanje trke subvencijama apsolutni prioritet, kao i da EU konstruktivno radi sa SAD da rešenje pronađu što je pre moguće.