Sjedinjene Američke Države su ove nedelje rasporedile napredni sistem protivvazdušne odbrane i desetine vojnika da zaštite Izrael od iranskih raketa, ali ništa slično nisu ponudile Ukrajini, što je u Kijevu dočekano sa besom i uz optužbe za "dvostruke aršine".
"Ako saveznici zajedno obaraju rakete na nebu Bliskog istoka, zašto još uvek nema odluke da se obaraju bespilotne letelice i rakete iznad Ukrajine", zavapio je prošlog meseca Vladimir Zelenski.
Ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je "saveznike da brane ukrajinski vazdušni prostor sa istom odlučnošću i bez oklevanja od ruskih raketnih i bespilotnih napada, priznajući da je ljudski život jednako dragocen u bilo kom delu sveta".
Razlog zašto se SAD trse u Izraelu i nastupaju oprezno u Ukrajini je jasan: Rusija ima nuklearno oružje, a Iran nema.
"Težak odgovor koji Ukrajinci možda ne vole da čuju, ali je nažalost tačan, jeste da možemo da preuzmemo rizik da obaramo iranske rakete iznad Izraela bez pokretanja direktnog rata sa Teheranom koji bi mogao da dovede do nuklearnog rata", rekao je za "Politiko" viši pomoćnik američkog Senata koji je zadužen za Ukrajinu. "Postoji mnogo veći rizik ako to pokušate sa Rusijom", dodao je on.
Slanje američkih snaga preko Ukrajine da obaraju ruske projektile moglo bi da izazove direktan sukob dve najveće nuklearne sile, sa potencijalno apokaliptičnim posledicama. Dok na Bliskom istoku, SAD mogu da obaraju rakete iznad Izraela, a da ne izazovu rat sa nuklearnim protivnikom.
Šta Kijev želi
Ukrajinski saveznici već su uključeni u sukob Kijeva i Moskve, ali "na daljinu".
"Partneri nas obično obaveste o kretanju ruskih bombardera na položaje. Obaveštavaju nas kada i gde Rusi spremaju napad", rekao je Jurij Ihnat, vršilac dužnosti portparola ukrajinskih vazduhoplovnih snaga.
Kijev sada želi da Poljska i Rumunija aktivno intervenišu, kako u svom vazdušnom prostoru, tako i iznad zapadne Ukrajine.
Varšava je jasno stavila do znanja da neće delovati bez pune podrške čitavog NATO saveza, a poljski ministar odbrane Vladislav Kosinjak-Kamiš rekao je da takva podrška nedostaje. On je dodao da je Vašington takođe nagovestio da ne želi da eskalira sukob sa Rusijom.
Kijev se nada da će obaranje projektila i dronova iznad Ukrajine na kraju biti dogovoreno, baš kao što su zapadna artiljerija, tenkovi, projektili i borbeni avioni na kraju predati uprkos ranijim strahovima da će to preći crvene linije ruskog predsednika Vladimira Putina.
Dok Kijev želi da njegovi saveznici na isti način "hendluju" sukob u Ukrajini i na Bliskom istoku, dva ukrajinska oficira protivvazdušne odbrane, koji su želeli da ostanu anonimni, kažu da je to lakše učiniti nad Izraelom nego nad Ukrajinom.
Izrael je mala zemlja, što znači da SAD mogu da koriste svoje sisteme protivvazdušne odbrane postavljene na brod. Ukrajina je, u međuvremenu, ogromna i nedostupna zapadnoj mornarici: njeni saveznici bi morali da postave protivvazdušnu odbranu na zapadnoj granici zemlje, od koje bi mogli da štite samo obližnju teritoriju.
"Članice NATO-a koje bi se uključile u vazdušnu odbranu Ukrajine morale bi da daju mnogo veći doprinos, na širem području, sa većim rizikom od 'ulaska u rat' radi neizvesne dobiti", rekao je Metju Savil, direktor vojnih nauka u londonskom RUSI institutu. "Cena bi takođe bila veća, jer je učestalost ruskih napada daleko veća od značajnih, ali reaktivnih pokušaja Irana da direktno udari Izrael", dodao je on.
Najbolji prijatelj Amerike
Stvar se može svesti i na emocije i istoriju.
Izrael zauzima jedinstvenu poziciju u američkoj politici i strategiji odbrane. Američki zvaničnici ukazuju da je to odnos koji je građen decenijama i zbog kog je Vašington voljan da rasporedi svoju vojsku direktno na teren.
Zelenski je, svejedno, frustriran i optužuje Bajdenovu administraciju da ne čini dovoljno da pomogne Kijevu – to podrazumeva sporu veću prodaju oružja i sprečavanje Ukrajine da koristi američku municiju dugog dometa za napad na rusku teritoriju.
Američki zvaničnici priznaju da su svesni rastuće frustracije u Ukrajini, ali su rekli da rade na novim isporukama oružja za koje se nadaju da će ublažiti ove zabrinutosti.
Strah od naoružavanja
Tretiranje Rusije "u rukavicama" šalje međunarodnu poruku da nuklearne sile dobijaju poštovanje koje "normalne" zemlje nemaju, tvrdi ukrajinski analitičar Mikola Bjeliškov.
To, tvrdi on, povećava rizik da će zemlje poput Irana odlučiti da pređu na nuklearno oružje.
"Zaključak koji donosimo iz različitog pristupa Izraelu i Ukrajini je da je bolje imati nuklearno oružje nego ga nemati", rekao je Bjeliškov.