Kako ruski trgovački brodovi izbegavaju zapadne sankcije

Gde god da postoje sankcije postojaće i krijumčari, a zapadne restrikcije uvedene protiv Rusije nisu izuzetak. U svetu u kome se svi komercijalni brodovi mogu pratiti iz satelita to je značajno teže, ali ne i nemoguće, pa ruskim brodovima nije trebalo mnogo vremena da pronađu način zaobilaženja svojih automatskih identifikacionih sistema za navigaciju (AIS).

Kao primer može se uzeti ruski brod "Kapetan Ščemilkin", koji je 4. decembra isplovio iz Istanbula i uputio se ka ruskoj crnomorskoj luci Novorosijsk. Putujući brzinom od 4,2 čvora u pravcu severoistoka, on je trebalo da pristigne na destinaciju dva dana kasnije. Ipak, podaci sa sajta za praćenje lokacije brodova Marinetraffic.com pokazuju da se on 10. decembra još nalazio u Crnom moru, nedaleko Krimskog mosta, prenosi "Forin polisi".

Očigledno objašnjenje za ovako čudno kretanje ruskog broda je manipulacija automatskim identifikacionim sistemom koji se koristi kako bi drugi brodovi mogli da znaju gde se koji nalazi. Poslednjih decenija, posedovanje AIS-a je postalo obavezno za skoro sve trgovačke i putničke brodove koji plove morima i okeanima, piše američki list.

Ovaj sistem, takođe, pomaže vlastima država da prate kretanje brodova u svojim teritorijalnim vodama. Zapravo, AIS svoje začetke ima u incidentu "Ekson Valdez", kada je krajem osamdesetih godina izlivanje nafte iz jednog američkog tankera izazvalo ekološku katastrofu u vodama nedaleko od Aljaske, što je američke vlasi ubedilo da je neophodan bolji sistem za praćenje brodova.

Od tog trenutka, AIS je postao nezaobilazan izvor informacija za posade brodova, kompanije za prevoz robe, pomorsko-obaveštajne firme, ali i državne vlasti.

Ipak, neki ne žele da lokacija njihovih brodova bude poznata. Dok u pojedinim slučajevima, usled nepovoljnih vremenskih uslova ili loše mrežne pokrivenosti, AIS može da zakaže, postoji razlog za sumnju da mnogi brodovi svoju lokaciju sakrivaju namerno, najčešće kako bi zaobišli sankcije. Ova taktika uveliko je poznata državama poput Irana i Severne Koreje, navodi "Forin polisi".

Neki pokušavaju i da manipulišu lokacijom brodova, odnosno da prijave jednu, a zapravo koriste drugu putanju, za šta ovaj američki list optužuje "Kapetana Ščemilkina". Kretanje tog broda koja je zabeležio AIS navodno se ne poklapa sa satelitskim snimcima njegove putanje, objavila je organizacija za praćenje ribarskih brodova "Global fišing voč".

Čak i brodovi koji pokušavaju da prikriju ili izmene svoje putanje moraju da uključe svoje navigacione sisteme kada prolaze kroz prometne vodene puteve, poput Ormuskog moreuza ili Lamanša. "Brodovi koji ne koriste ispravan AIS na prometnim plovnim putevima po definiciji povećavaju rizik od sudara, a i druga plovila i obalska straža bi mogle da ih vide", rekao je pomorski analitičar Kormak Mekgari, za "Foren polisi". "Ali u manje prometnim vodama, mogu nastaviti da prikrivaju svoju lokaciju."

Severna Koreja je poslednjih godina postala svetski lider u maskiranju kretanja svojih brodova. Njihove pomorske subverzije ne prestaju samo na obmani AIS-a: "Oni će se otarasiti starog broda, ali će zadržati njegovu registraciju (u Međunarodnoj pomorskoj organizaciji). Zatim sankcionisanom brodu daju ime i registarski broj tog starog plovila, kako bi dobio njegov identitet. To je kao kao kada bi špijuni na tajnom zadatku preuzeli identitet preminule osobe", objašnjava saradnik Instituta za vojnu službu Ujedinjenog Kraljevstva Džejms Birn.

Ovakva praksa nesumnjivo može biti opasna po bezbednost brodova tokom plovidbe u slobodnim morima, ali države na udaru sankcija često nemaju mogućnosti da na drugi način nabave neophodnu robu iz uvoza. Što više sankcija zapadne vlade budu uvodile Rusiji, to će više flota brodova poput "Kapetana Ščemilkina" rasti, zaključuje američki časopis.