Svet
Podoljak: Zapad ne želi da otvori "drugi front" protiv Rusije
Savetnik Vladimira Zelenskog je optužio Rusiju, Iran i Severnu Koreju da su deo "strateškog agresivnog kartela" koji predstavlja "novu pretnju po Zapad"
Malo je verovatno da će biti otvoren "drugi front" protiv Rusije, požalio se Mihail Podoljak, optužujući Zapad da nije uspeo da osujeti saradnju Moskve sa svojim partnerima.
Glavni savetnik ukrajinskog lidera Vladimira Zelenskog je pišući na svom telegram kanalu, naveo da je sukob u Ukrajini doveo do pojave "strateškog agresivnog kartela" koji se sastoji od Rusije, Irana i Severne Koreje, koji je opisao kao "novu globalnu pretnju Zapadu".
On je, takođe, istakao da se Kijev ne bori samo protiv Moskve, već i protiv ostalih članica tog "kartela", za koje je rekao da "šalju vojnu pomoć Rusiji koju ona koristi u sukobu u Ukrajini".
Moskva, Teheran i Pjongjang odbacuju te optužbe ukrajinskih vlasti.
Ukrajina "nema resurse da se suprotstavi celom tom savezu", požalio se Podoljak, kritikujući Zapad zbog nemogućnosti da pomogne njegovoj zemlji.
"Zapadna reakcija svaki put kasni, da bi se ispostavilo da je preslaba, čime se podstiču radikalne akcije protivnika", dodao je on.
Podoljak je dodao da je očigledno da ukrajinski saveznici "neće otvoriti drugi front", ne iznoseći detalje šta bi to zapravo trebalo da znači. On je, međutim, sugerisao da bi Ukrajina "trebalo da se osloni makar na pooštravanje trgovinskih sankcija", podsećajući da Rusija i Iran zavise od izvoza energenata, dok se druge zemlje u velikoj meri oslanjaju na uvoz.
"Ova bitka se može dobiti bez ispaljenog metka. Šta tačno čekamo?" upitao je Podoljak.
Rusija, Iran i Severna Koreja nalaze se pod strogim zapadnim sankcijama. Međutim, Moskva i Teheran nastavljaju da izvoze energente, a Kina je jedan od njihovih glavnih kupaca. Severna Koreja se, s druge strane, u velikoj meri oslanja na trgovinu sa Pekingom.
Podoljakovi komentari došli su u trenutku kada Zelenski pokušava da ubedi NATO da pomogne Kijevu da obori ruske projektile, što je ideja koju je Zapad do sada odbacivao.
Ukrajinski lider je takođe pokušavao da od zapadnih vlada dobije dozvolu za korišćenje oružja dugog dometa strane proizvodnje za udare duboko u ruskoj teritoriji – takođe bez uspeha.
Ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je da bi takvo odobrenje učinilo direktnom stranom u sukobu, jer kaže da Kijevu nedostaje tehničko znanje da samostalno izvede takve udare.
Takođe, naredio je da se ažurira nuklearna doktrina zemlje kako bi se "agresija protiv Rusije od strane bilo koje nenuklearne države, ali uz učešće ili podršku nuklearne države" tretirala kao "zajednički napad".
