Svet
Nemački špijuni koriste ruskog "bauka" kao izgovor za dobijanje više novca i moći
Šefovi berlinskih obaveštajnih službi tvrde da im je potrebno više novca i šira ovlašćenja da bi se suprotstavili navodnim pretnjama iz Moskve
Rusija nastoji da potkopa nemačko jedinstvo "dezinformacijama", navodnim operacijama uticaja i sabotažama, tvrde šefovi nemačkih obaveštajnih agencija uz zahtev poslanicima Bundestaga da im odbore šira ovlašćenja i više finansijskih sredstava.
Direktori Federalne obaveštajne službe (BND), Kancelarije za zaštitu ustava (BfV) i Vojne kontraobaveštajne službe (MAD) govorili su pred kontrolnim odborom Bundestaga u okviru redovnog šestomesečnog svedočenja.
Šef BND Bruno Kal tvrdio je da Moskva vidi Berlin kao neprijatelja zbog podrške Nemačke Ukrajini i da je Rusija već počela da "pokreće direktne kinetičke mere" protiv Zapada.
"Ruske oružane snage će verovatno biti u stanju da izvrše napad na NATO u pogledu osoblja i sredstava najkasnije do kraja ove decenije", rekao je Kal pred poslanicima Bundestaga.
Tomas Haldenvang, koji vodi službu unutrašnje bezbednosti BfV, tvrdio je da Rusija nastoji da podeli nemačko društvo koristeći postojeće društvene probleme.
"Glavni problem je to što veliki broj ljudi u našoj zemlji, posebno mladi, više ne konzumiraju tradicionalne medije", rekao je Haldenvang poslanicima Bundestaga.
On je u jednom trenutku tokom svedočenja efektivno pozvao na oštriju cenzuru informacija, ocenivši da Berlin "mora da uspostavi jedan istinski pogled na svet", napomenuvši da je, u okviru dugogodišnjeg svetonazora BfV, Rusija "neprijatelj" Nemačke.
Dirk Vize, socijaldemokratski poslanik u odboru Bundestaga, govorio je o opasnostima ruskog uticaja koje donose "platforme za dezinformacije RT i Sputnjik".
Haldenvang je ponovio još jednu čestu optužbu u narativima SAD i EU, o tome da Rusija navodno gaji "ugledne" medije koji se zatim koriste za širenje "ruskih dezinformacija", kao što je navodno slučaj s češkim "Glasom Evrope".
Cilj ovog medija, tvrdi nemački obaveštajac, bio je da "pridobije simpatizere među evropskim političarima kako bi oni vodili rusku politiku u Evropskom parlamentu ili negde drugde".
Nemački obaveštajci posebno su zabrinuti da bi deo od 300 miliona evra koje je Moskva navodno izdvojila za mešanje u izbore širom Zapada mogao biti iskorišćen protiv Berlina, rekao je Haldenvang.
Međutim, nakon "intenzivnih kontakata" sa američkim kolegama, BfV je obavešten da "nikakva sredstva" iz ovog navodnog fonda nisu izdvojena za Nemačku.
I šef britanske obaveštajne agencije MI5, Ken Meklaum, iskoristio je tvrdnje o ruskoj pretnji kako bi zatražio više moći i državnog novca.
Moskva je kategorički negirala bilo kakvo mešanje u inostrane izbore ili druga unutrašnja pitanja, ističući da upravo SAD i njihovi saveznici žele da naškode Rusiji i da sarađuju sa Kijevom pri gađanju ruske teritorije, civilnog stanovništva, pa čak i nuklearnih objekata.
