Svet
Bajden na misiji da umiri nemačku zabrinutost zbog Trampa
Izgledi za pobedu Trampa opterećuju Evropu
Američki predsednik Džozef Bajden trebalo bi večeras da doputuje u kratku posetu Nemačkoj, kako bi proslavio novi duh transatlantske solidarnosti podstaknut sukobom u Ukrajini.
Pravo je pitanje da li će išta od ovoga biti važno za nekoliko nedelja.
Naime, uprkos svim neizbežnim pričama o važnosti saveza između njihova dva naroda, Bajden i nemački kancelar Olaf Šolc ostavljaju za sobom zamrznut sukob u Ukrajini, a za manje od tri nedelje stvari bi za Kijev mogle da budu još gore.
Pobeda Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima, koji je više puta doveo u pitanje nastavak američke podrške Kijevu, gurnula bi američko-evropske odnose u krizu preko noći.
Jednostavno rečeno, Evropi nedostaju i liderstvo i sredstva da popuni prazninu koju bi stvorilo američko povlačenje podrške Ukrajini. Štaviše, s obzirom na razmišljanja bivšeg predsednika o napuštanju NATO-a, pobeda Trampa bi navela zemlje poput Nemačke da se više fokusiraju na jačanje sopstvene bezbednosti umesto da nastave da pomažu Ukrajini.
Zato Bajdenova poseta Berlinu obećava da će biti više sesija savetovanja nego proslava. Šolc već vadi maramice.
"Američki predsednik se takođe zalaže za neverovatno poboljšanje saradnje poslednjih godina", rekao je Šolc u parlamentu. "Radujem se njegovoj poseti i zahvalan sam na dobroj saradnji."
Kolektivno sećanje Nemaca na Trampovo predsedništvo 2016-2020 i njegovu iznenađujuću opsednutost njihovom zemljom i dalje je živo, piše "Politiko". Tramp se redovno sukobljavao sa bivšom nemačkom kancelarkom Angelom Merkel oko bezbednosnih i trgovinskih pitanja. U jednoj posebno nezaboravnoj razmeni na sastanku G7 2018, Tramp je bacio dve bombone u pravcu Merkelove i rekao: "Evo, Angela, nemoj reći da ti nikad ništa nisam dao."
U završnoj fazi svog mandata Tramp je postao toliko frustriran Nemcima zbog njihovog malog izdvaja za odbranu da je naredio Pentagonu da povuče oko 12.000 američkih vojnika stacioniranih u Nemačkoj, oko jedne trećine ukupnog broja. Bajden je kasnije poništio tu odluku.
Nije ni čudo što više od 80 odsto Nemaca veruje da bi reizbor Trampa imao negativan uticaj na transatlantske odnose, prema nedavnom istraživanju nemačke fondacije "Korber Stiftung".
Za razliku od Trampa, Bajden se mnogo pre Ukrajine potrudio da ublaži nemačke strahove o posvećenosti Vašingtona njihovoj bezbednosti.
Samo nekoliko nedelja nakon što je preuzeo dužnost 2021. godine, Bajden je učestvovao na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, iako virtuelno iz Bele kuće.
"Transatlantski savez je jak temelj – jak temelj – na kojem se gradi naša kolektivna bezbednost i naš zajednički prosperitet", rekao je on u svom obraćanju i dodao: "Partnerstvo između Evrope i Sjedinjenih Država, po mom mišljenju, jeste i mora ostati kamen temeljac svega onoga što se nadamo da ćemo postići u 21. veku, baš kao što smo to učinili u 20. veku."
U mesecima koji su usledili, Bajden je imenovao paradu zvaničnika naklonjenih Nemačkoj na ključne pozicije u Savetu za nacionalnu bezbednost i u Stejt departmentu. Sa izbijanjem sukoba u Ukrajini, Berlin je uz Vašington postao najveći saveznik Kijeva i glavni snabdevač Ukrajine oružjem. Istina sporo i uz ograničenja.
Uobičajeno, posete američkog predsednika Nemačkoj su veliki, žarko očekivani događaji. Ipak, Bajdenovo oproštajno putovanje je uglavnom izazvalo zevanje. To ima mnogo veze sa činjenicom da su i Bajden i Šolc "odsvirali svoje". Šolcova koalicija je već mesecima na udaru i malo je verovatno da će on služiti još jedan mandat kao kancelar. Čak bi mogao da ode pre nemačkih izbora 2025.
U međuvremenu, Bajdenova poseta, umesto da učvrsti njegovo nasleđe u Evropi, verovatno će biti malo više od podsećanja na ono što je moglo biti. Na kraju, i on i Šolc će biti upamćeni po tome šta su uradili. A ako je pomoć Ukrajini reper – onda nisu ni približno dovoljno, ocenjuje "Politiko".
