"Kuća od karata" za amatere: Unutar najprljavije (i najgluplje) političke bitke u UK poslednjih godina

Niko nije predvideo da će trka za predsednika Konzervativne partije Ujedinjenog Kraljevstva proteći ovako. I, kao što je to često bio slučaj poslednjih godina, Boris Džonson je umešao svoje prste u to.

Britanski konzervativci biraju Rišijevog naslednika: Trka za novog lidera od 2. novembra

Tako barem tvrde torijevci koji su se ovog meseca okupili u londonskom Pal Malu, na predstavljanju memoara bivšeg premijera.

Među gostima je bio iministar unutrašnjih poslova iz senke Džejms Kleverli, koji je u to vreme još uvek bio kandidat za lidera stranke i na korak od toga da bude jedan od dva kandidata koji će ući u poslednji krug izbora za šefa konzervativaca.

Njegova odluka da prisustvuje predstavljanju memoara, kažu pojedini, zapečatila je njegov pad. Već sledećeg dana ostao je bez dva ključna glasa i odmah je ispao iz trke.

Neuspeh bivšeg ministra spoljnih poslova bio je samo jedna krivina u kampanji za vođstvo torijevaca, koja je bila puna zapleta, zabijanja noža u leđa i zamešateljstva, piše "Politiko".

Jedan Kleverlijev saveznik je to možda najbolje sumirao, opisujući trku kao nešto što diktiraju "ljudi sa pobedničkom kombinacijom glasanja za lidera i koeficijenta inteligencije visine sobne temperature, koji misle da su u kući od karata" – aluzija na knjigu i TV seriju o zaverama u britanskom parlamentu koju su kasnije preuzele SAD.

Kraj višemesečnog ludila

Ova nedelja označava ključni trenutak u dugoj kampanji izbora lidera Konzervativne stranke.

Trka je počela u julu nakon što je stranka pretrpela jedan od svojih najgorih izbornih poraza, što je izazvalo ostavku Rišija Sunaka nekoliko sati nakon što je izbačen iz Dauning strita.

Šefovi partija odlučili su se za tromesečni proces koji bi trebalo da bude završen 2. novembra, verujući da bi dugo nadmetanje moglo da pokrene proces izlečenja i ponovnog ujedinjenja nakon godina ogorčenih sukoba unutar stranke.

Ispostavilo se da su napravili grešku. Posle niza tajnih glasanja, optužbi za trgovinu glasovima i odstranjivanja "pretendenata na presto" u trci su Kemi Badenoh, bivša ministarka finansija i Robert Dženrik, bivši ministar za imigraciju.

Sada je na članovima Konzervativne stranke da izaberu pobednika, a očekuje se da će mnogi glasati ove nedelje.

To ne znači da je time stavljena tačka na torijevsko ludilo i šikaniranje.

Dva preostala kandidata zauzimaju uglavnom sličan prostor na desnoj strani stranke, oštro govore o imigraciji i prihvataju kulturne ratove, dok snažno podržavaju Izrael i napadaju multikulturalizam.

Jedna nuspojava ovoga je da je poslednji deo takmičenja već postao intenzivno lični, jer svaki pokušava da dobije prednost.

Pristalice Badenokove tvrde da je Dženrik – koji se smatra centrističkim torijevcem – neuhvatljiv i da mu se ne može verovati.

Zauzvrat, Dženrikove pristalice tvrde da je Badenokova nepredvidljiva, nepristojna i lenja.

Britanski mediji navode da Badenokova uživa malu prednost u odnosu na Dženrika.

Dženrikov tim insistira da je prednost na njegovoj strani i izazvao je Badenokovu na još jednu TV debatu.

U još jednom senzacionalističkom izveštaju, Dženrikov pomoćnik u kampanji je tvrdio da je Štab konzervativne kampanje pokušao da blokira dalje debate jer predsednik stranke, Ričard Fuler, tajno podržava Badenokovu.

Ko će na kraju biti predvodnik?

Optužbe na stranu, dvoje kandidata razdvajaju suptilne razlike u pogledima, pristupu i politici.

Dženrik je postavio ono što njegov tim opisuje kao "promišljen" politički program, uključujući napuštanje Evropskog suda za ljudska prava i obnovljeni fokus na izgradnju kuća i zdravstveni sistem.

Badenokova je, nasuprot tome, predstavila projekat šireg opsega pod nazivom "Obnova 2030" u kojem bi se angažovala sa strankom u odlučivanju o tome kako da krene napred u vezi sa različitim političkim pitanjima.

Koju god opciju da izaberu članovi konzervativaca, jasno je da neposredna budućnost stranke leži na desnici, bez ijednog centrističkog kandidata u konkurenciji.

Neki već spekulišu da bi Kleverli ili čak Boris Džonson mogli da preuzmu vlast pre sledećih izbora 2029. godine, što ostavlja dovoljno vremena za još jedan dramatičan preokret kod torijevaca.