Svet
Kome smeta Tramp: Kolike su šanse da se bivši američki predsednik vrati u Belu kuću?
Ovo su već treći Trampovi predsednički izbori i ako se uporede ankete iz 2024. sa sličnim anketama iz 2016. i 2020. godine, a zatim kada se uporede sa rezultatima glasanja tih godina, može da se predvidi ishod izbora 5. novembra
Američka predizborna kampanja je stigla do kraja - sve bi trebalo da se završi za tri nedelje. Ali upravo ono što bi "trebalo" ne znači da će tako biti i u stvarnosti, te nema šanse da glasanje 5. novembra stavi tačku na borbu za vlast u Americi. Štaviše, 6. novembra SAD će preći u novu, mnogo opasniju fazu za sve (ne samo stanovnike), piše Petar Akopov za RIA Novosti.
Jer već je jasno: Donald Tramp će pobediti na osnovu rezultata glasanja, a povratak bivšeg predsednika u Belu kuću je kategorički neprihvatljiv za većinu američkog establišmenta.
I pošto nije uspela da ga spreči izbornom manipulacijom, "duboka država" će učiniti sve da poništi Trampov drugi mandat – uz pomoć sudova, masovnih protesta i nereda, pokušaja njegovog ubistva, terorističkih napada, pa čak i pretnje rascepom Sjedinjenih Država.
Ali da li to znači da je Trampova pobeda već rešena? Uostalom, podaci iz anketa su prevrtljivi, a borba će se nastaviti do poslednjeg dana, a zamena Bajdena sa Harisovom povećala je rejting demokratskog kandidata.
Ankete Trampu uvek davale manje glasova
Ovo su već treći Trampovi predsednički izbori i ako se uporede ankete iz 2024. sa sličnim anketama iz 2016. i 2020. godine, a zatim kada se uporede sa rezultatima glasanja tih godina, može da se predvidi ishod izbora 5. novembra.
Na osnovu svega, kad se izvrši poređenje, može samo da se zaključi da su ankete Trampu uvek davale manje glasova nego što je on zapravo dobio.
Akopov podseća da je Tramp pobedio 2016. i izgubio 2020, ali da je obrazac bio isti: Hilari Klinton i Džozef Bajden su dobili manje glasova nego što su im ankete obećavale.
Sada Kamala Haris, prema istim anketama, ima manju podršku nego što je imala Klintonova 2016. i Bajden 2022. godine, što znači da će se suprotstaviti Trampu gore nego oni, odnosno, izgubiće. Uz to, njena prednost, čak i na nacionalnom nivou, sve je manja, a do dana izbora može se ispostaviti da je ankete neće staviti na prvo mesto.
Bivši predsednik je vodio u većini nekih država dok je Bajden bio njegov protivnik, ali nakon Harisove nominacije, ankete su pokazale tesnu trku, pa čak i vođstvo Kamale.
"Duboka država" u borbi protiv Trampa
Trampova pobeda plaši establišment ne samo zato što će Donald sada biti iskusniji i "besniji", pa samim tim i efikasniji u borbi protiv "duboke države", već i zato što može da stekne potpunu kontrolu nad Kongresom.
Ako republikanci osvoje Senat (što imaju dobre šanse da urade) i zadrže Predstavnički dom, Tramp će postati zaista moćan predsednik, za razliku od svog prvog mandata, tokom kojeg su mu se suprotstavljala ne samo "vašingtonska močvara", već i deo sopstvene stranke. On sada ima ozbiljnu kontrolu nad republikancima, ocenjuje Akopov.
Ako Tramp ne može da se zaustavi, onda mora da bude ubijen, a šanse za još jedan pokušaj ubistva su sada veoma velike.
Doduše, možete da ubijete Trampa, ali ne možete da ubijete Trampizam, odnosno pobunu velikog dela Amerikanaca protiv globalističkog establišmenta.
Trampov potpredsednički kandidat Džej Di Vens je mnogo radikalniji od svog šefa po mnogim pitanjima i stoga fizičko uklanjanje bivšeg predsednika neće pomoći "vašingtonskoj močvari".
Turbulencije će se u naredne tri nedelje povećati ne samo u Sjedinjenim Državama, a ulozi u ishod američkih izbora su veliki za ceo svet, uključujući i borbene zone – od Ukrajine do Bliskog istoka, gde se mogu očekivati neočekivani događaji, zaključuje Akopov.
