Već mesecima, gotovo svake nedelje, Bajdenova administracija najavljuje da šalje još jednu pošiljku oružja Ukrajini ili Bliskom istoku i skoro svake nedelje, zvaničnici Pentagona raspravljaju o tome da li bi isporuke oružja mogle da ugroze sposobnost američke vojske da odgovori na novi sukob, posebno onaj u Pacifiku, piše "Njujork tajms".
Ta priča se ponovo pojavila poslednjih dana, nakon što je Bajdenova administracija objavila da šalje "napredni protivraketni sistem" u Izrael, zajedno sa 100 američkih vojnika koji će njime upravljati.
Kako navodi američki list, THAAD ja napredan sistem za obaranje balističkih raketa kratkog i srednjeg dometa, a Izraelu je potreban jer možda planira da napadne Iran, odnosno da izvrši odmazdu za iranski napad od prvog oktobra.
Upravo je, prema pisanju "Njujork tajmsa", iranski "baraž od skoro 200 balističkih projektila, koji su napravili malu štetu", podstakao američke zvaničnike da pošalju više odbrambenih sredstava Izraelu.
Međutim, prema dostupnim podacima, procenjuje se da SAD imaju ukupno sedam baterija ovog sistema, uključujući onu isporučenu Izraelu i drugu koja je poslata u region Bliskog istoka ranije ove godine, da zaštite američke trupe od mogućeg napada militantnih grupa.
Pentagon obično ne otkriva gde su baterije razmeštene, iz bezbednosnih razloga, ali se veruje da se jedna od njih nalazi u Južnoj Koreji.
Ono što je sigurno - raspoređivanje je umanjilo američke zalihe.
"Svi žele snage PVO američke vojske", rekao je general Rendi Džordž, načelnik generalštaba Armije SAD, na godišnjoj konferenciji Asocijacije Armije SAD ove nedelje, i dodao:
"Ovo je naša najangažovanija formacija".
Nešto otvorenija bila je Kristina Vormut, sekretar Armije SAD, koja je izjavila da su "PVO i artiljerija najopterećenije", upozorivši da vojska mora da bude oprezna, ali i da "u ovako nestabilnom svetu ponekad mora da uradi ono što mora".
Američki list podseća da su u prethodne dve i po godine, SAD poslale više od 61 milijardu dolara vojne pomoći Ukrajini, uključujući sisteme PVO poput "patriota", višecevne lansere HIMARS i taktičke balističke rakete ATACMS, oklopna vozila, protivoklopne sisteme "džavelin", lake prenosne raketne sisteme "stinger" i ogromne količine municije.
Nakon što je Hamas napao Izrael pre godinu dana, Pentagon je povećao izdvajanja za odbranu Izraela, nekoliko drugih bliskoistočnih saveznika i američke trupe i baze u regionu.
Osim toga, SAD su rasporedile amfibijski brod i tri razarača u istočnom delu Sredozemnog mora, dok je nosač aviona "Hari S. Truman" isplovio krajem septembra na ranije zakazanu vežbu u severnoj Evropi. Međutim, američki zvaničnici upozoravaju da će možda morati da preusmere ratni brod ako se borbe u regionu intenziviraju i prošire.
Takođe, Ratna mornarica SAD ima nekoliko razarača u Crvenom moru, dok se nosač aviona "Abraham Linkoln" nalazi u Omanskom zalivu i nagleda Iran, zajedno sa svojom udarnom grupom plovila i vazduhoplovnom flotom.
Ipak, ovo raspoređivanje snaga i slanje naoružanja izazvalo je zabrinutost među visokim vojnim zvaničnicima SAD. General Čarls K. Braun mlađi, načelnik Združenog generalštaba, istakao je pitanje uticaja proširenog prisustva američke vojske na Bliskom istoku na njenu sposobnost da brzo reaguje na krizu ako je potrebno.
Relativna oskudica ATACMS-a proizvedenih u SAD jedan je od razloga što je predsednik Bajden rekao "ne" zahtevima Ukrajine da upotrebi ovo oružje za napade po ciljevima duboko u Rusiji. Zvaničnici Pentagona kažu da jednostavno ne mogu da isporuče više ovih raketa Ukrajini, a da ne počnu potrošnji zaliha rezervisanih za američke trupe koje će koristiti u mogućim sukobima na Bliskom istoku i u Aziji.
Što je najvažnije, zvaničnici Ministarstva odbrane zabrinuti su da će bliskoistočni sukob - i Ukrajina, u manjoj meri - odvući resurse iz pacifičkog regiona, gde vojska pokušava da preusmeri više svoje pažnje, u slučaju da Kina napadne Tajvan ili da spor oko teritorije u Južnom kineskom moru dovede do "nečeg većeg", navodi "Njujork tajms".
"Postoji potreba da imamo niz opreme i municije za odvraćanje na Tajvanu i Južnom kineskom moru, a ako odvraćanje ne uspe, moramo da se borimo", rekao je Set G. Džons, viši potpredsednik Centra za strateške i međunarodne studije i dodao
"Ali trenutno ne razmišljamo o tome. SAD trenutno funkcionišu kao da vladaju mirnodopski uslovi, a to nije tako".