Izbori u Americi: Zašto Tramp, Harisova i svet gledaju u Omahu

Mali grad na srednjem zapadu - Omaha, Nebraska, biće najvažnije mesto na svetu sledećeg meseca: ključni glas koji "daje" Belu kuću Donaldu Trampu ili Kamali Haris.

Omaha je najveći grad u republikanskoj državi i čini najveći deo njenog drugog kongresnog okruga. Ali Nebraska, za razliku od skoro svake druge države, ne bira svoje delegate za jedinstveni izborni (elektorski) koledž SAD - telo koje zapravo bira predsednika - samo na osnovu ukupnog broja glasova u državi.

Umesto toga, Nebraska dodeljuje dva izborna glasa svom pobedniku u celoj državi i po jedan pobedniku u svoja tri kongresna okruga. Okrug Omahe - Nebraska 2 - je takođe jedinstven u državi jer je njegov glas sklon promeni.

U vrlo neizvesnim izborima, kakvi su ovi sada, gde je 538 delegata u elektorskom koledžu inače tesno podeljeno, to znači da bi Nebraska 2 mogla da bude odlučujuća u davanju jednom kandidatu 270 glasova da postane predsednik.

Američki izbori za neupućene: Elektorski koledži i kolebljive države

Sa samo dve i po nedelje do izbora 5. novembra, Tramp i Haris ulažu novac i vreme u svoje kampanje širom sedam "kolebljivih" država.

Pensilvanija, bojno polje sa najvećim brojem glasova na izbornom koledžu, dobija najveću pažnju.

Iako je teorijski moguće ući u Belu kuću bez pobede u Pensilvaniji, to je malo verovatno - delom zato što mnogi stručnjaci misle da bi pobeda tamo donela pobedu i u drugim tradicionalno demokratskim državama koje se kolebaju u "plavom zidu" - Viskonsinu i Mičigenu.

Tramp je 2016. preokrenuo ove srednjezapadne države u svoju korist, što mu je omogućilo da osvoji Belu kuću. Ali četiri godine kasnije, Džozef Bajden ih je vratio - utirući put sopstvenoj pobedi na izbornom koledžu.

Matematički gledano, postoji 128 kombinacija mogućih ishoda u sedam kolebljivih država. U četiri kombinacije, rezultat bi zavisio od jednog elektorskog glasa.

Ko su slonovi, a ko magarci u američkoj politici

Na primer, bilo koji kandidat bi mogao da dobije podršku u južnim kolebljivim državama, a Haris bi ostvarila veliku pobedu ako bi uspela da preokrene Severnu Karolinu – dugogodišnju demokratsku metu koju je Tramp osvojio sa malom razlikom 2016. – i njenih 16 elektorskik glasova.

Ako Harisova osvoji tri države "plavog zida", a Tramp odnese takozvani "pojas sunca" (Arizona, Džordžija, Nevada i Severna Karolina), Nebraska 2 će biti ključna. Ako Haris pobedi, ona dobija predsedničku poziciju. Ako Tramp pobedi, izbori su izjednačeni.

Trampu bi odgovaralo nerešeno glasanje izbornog koledža, jer bi presudu doneo Predstavnički dom. Svaka država bi dobila samo jedan glas, a republikanci trenutno imaju većinu u Predstavničkom domu. Još jedna "neobičnost" američkih izbora je da bi u tom slučaju Senat posebno birao potpredsednika.

Nerešeno glasanje izbornog koledža dogodilo se samo dva puta u istoriji SAD.

U međuvremenu, u Omahi, meštani se sada izjašnjavaju uz pomoć natpisa u dvorištima. Pristalice Harisove postavljaju plave tačke, koje simbolizuju demokratsko preuzimanje republikanske države. Trampove pristalice prikazuju potpuno crvene mape — u obliku Nebraske.

"Ovo znači nešto za američku demokratiju, ideja da je vaš glas bitan", rekao je "Fajnenšel tajmsu" Ričard Vitmer, politikolog sa Univerziteta Krejton u Omahi.