Antiratni aktivisti kritikovali su američke zakonodavce dan nakon što je objavljeno da se očekuje da će Kongres usvojiti vojni budžet od 847 milijardi dolara za narednu fiskalnu godinu, iako je Pentagon nedavno "pao" na svojoj petoj uzastopnoj godišnjoj reviziji. Pri tom, prema procenama gotovo 40 miliona ljudi širom zemlje živi u siromaštvu.
Prošlog meseca "Pentagon još jednom nije uspeo da prođe osnovnu reviziju koja pokazuje da zna gde ide njegov novac", navodi se u Projektu nacionalnih prioriteta Instituta za političke studije. "I umesto da ih pozovu na odgovornost, Kongres je spreman da da veliku povišicu agenciji koja nije uspela da podnese račune za više od 60 odsto svojih sredstava."
Pozivajući se na četiri osobe koje su upoznate sa pregovorima, "Politiko" je preneo da će zahvaljujući "kompromisu o zakonu o odbrani" još 45 milijardi dolara biti dodato već ogromnom predlogu predsednika Džozefa Bajdena za vojni budžet. Bela kuća je zatražila vojni budžet od 813 milijardi dolara za fiskalnu 2023. godinu, što je povećanje od 31 milijarde dolara u odnosu na trenutnu, rekordnu sumu od 782 milijarde dolara.
Izvori portala navode da će zahvaljujući dogovoru, gornja granica budžeta za nacionalnu odbranu biti 847 milijardi dolara, a ako se u njega uključe programi koji ne spadaju u nadležnosti kongresnih komiteta za odbranu, budžet će onda dostići 858 milijardi dolara.
Projekat nacionalnih prioriteta (NPP) nazvao je predlog da se dodatno poveća vojna potrošnja uprkos promašajima Pentagona kada je reč o računovodstvu i ljudskim pravima "jasnim pokazateljem da je agencija prevelika".
"Druge velike vladine agencije su odavno prošle revizije", navodi NPP. "Ali Pentagon, sa više od 750 vojnih objekata, i povećanjem budžeta koji je više nego dvostruko veći od diplomatskog budžeta Stejt departmenta, toliko je ogroman i rasut da niko ne zna gde ide njegov novac."
Prema NPP-u, jedno rešenje bi bilo da se Pentagon učini "mnogo manjim".
Ranije ove godine, demokrate iz Kluba za smanjenje potrošnje na odbranu predstavili su zakon "Ljudi umesto Pentagona" koji predlaže smanjenje potrošnje Pentagona za sledeće fiskalne godine za 100 milijardi dolara i preraspodelu tih sredstava ka pretnjama koje "nisu vojne prirode", kao što su pandemija kovida, klimatska kriza i pogoršanje nejednakosti.
Iako se većina američkih birača protivi vojnoj potrošnji koja prelazi 800 milijardi dolara, raniji napori da se smanji budžet Pentagona nisu uspeli da dobiju dovoljnu podršku da prođu u Predstavničkom domu ili Senatu, delimično zahvaljujući poslanicima koji dobijaju značajne količine novca za kampanju od industrije oružja koja ima koristi od nemilosrdnog povećanja rashoda.
NPP je u četvrtak saopštio da bi "posle 20 godina rata, i u vremenu kada je državna potrošnja očajnički potrebna negde drugde, peta neuspela revizija Pentagona u isto toliko godina trebalo da bude poslednja kap koja je prelila čašu."
"Ovo nije mudra upotreba sredstava poreskih obveznika", navodi neprofitni istraživački institut. "To je pljačka programa koji su nam potrebni, kao što je ukidanje poreskih kredita za decu koji smanjuje siromaštvo dece za polovinu. I to je nastavak ratnog nasleđa Pentagona, a sve u korist izvođača radova koji dobijaju otprilike polovinu Pentagonovog budžeta u bilo kojoj godini."