Kakva je, ustvari, pozicija predsednika Francuske Emanuela Makrona o Bliskom istoku, pitanje je sa kojim počinje tekst "Politika" o nejasnoj politici francuskog zvaničnika prema krizi u ovom regionu.
Dok se francuski predsednik priprema da bude domaćin međunarodne konferencije o krizi u Libanu, zbog cik-cak pristupa izraelsko-palestinskom sukobu neki sumnjaju u njegovu efikasnost kao regionalnog posrednika, navodi se u tekstu.
"Neki zvaničnici oko predsednika su veoma proizraelski, drugi propalestinski orjentisani. Često se čini kao da predsednik kaže poslednju stvar koju mu je neko rekao", navodi bivši francuski diplomata koji nije imenovan.
S jedne strane je, kako su opisali sadašnji i bivši francuski zvaničnici i diplomate s kojima je "Politiko" razgovarao, proizraelska grupa koja sebe naziva neokonzervativcima. S druge strane su oni koji su osetljiviji na palestinsku stvar.
Francuski predsednik, kako su rekli, ide napred-nazad između dve strane.
Makronova početna reakcija na napad Hamasa na Izrael 7. oktobra bila je da se zavetuje na "bezrezervnu solidarnost" sa Izraelom. Čak je predložio i formiranje koalicije za borbu protiv Hamasa, što je međunarodna zajednica odmah odbacila.
Poslednjih nedelja Makron je učvrstio svoj stav protiv Izraela, razmenjujući uvrede sa premijerom ove zemlje Benjaminom Netanjahuom zbog civilnih žrtava i izraelskih napada na mirovne snage Ujedinjenih nacija. Francuski predsednik je takođe pozvao zapadne zemlje da prestanu da isporučuju oružje Izraelu, dva dana pre godišnjice napada 7. oktobra.
Ali kada je Netanjahu uzvratio, Makron je krenuo da popravi stvari, izdavši saopštenje za javnost o "nepokolebljivoj" podršci Francuske bezbednosti Izraela, priznajući pritom razlike u stavovima.
Prošle nedelje, francuski mediji su preneli da je Makron tokom sastanka kabineta iza zatvorenih vrata uputio oštre komentare uz opasku da Izrael ne bi trebalo da ignoriše odluke UN, što je potvrdio i njegov ministar spoljnih poslova. Ali, onda je Makron povukao takve izjave i optužio ministre i štampu da iskrivljuju njegove komentare.
Kolebljivi stavovi francuskog predsednika odražavaju razlike u mišljenjima među zvaničnicima u Ministarstvu spoljnih poslova. Takođe, Francuska je dom najveće muslimanske i jevrejske zajednice u Evropi, što sve čini delikatnim unutrašnjim političkim pitanjem.
Odeljenje Ministarstva spoljnih poslova za severnu Afriku i Bliski istok tradicionalno ima tendenciju da "podrži palestinsku stvar, izvrši pritisak na Izrael i želi da ograniči isporuke oružja Izraelu", rekao je drugi bivši francuski diplomata.
U skorije vreme, pod predsedništvom Nikole Sarkozija, Fransoa Olanda i Emanuela Makrona, porastao je uticaj konkurentske struje poznate kao "neokonsi".
Prema zameniku šefa pariske kancelarije Evropskog saveta za spoljne odnose Kamilu Lonsu, francuski "centar gravitacije se pomerio više ka proizraelskoj poziciji" poslednjih godina.
Od početka najnovije runde neprijateljstava, međutim, francuska politika je postala kritičnija prema Izraelu, pošto je rastao broj žrtava u Gazi. Ta promena je dobila oštriji zaokret nakon što je Izrael u septembru napao Liban, bivšu francusku koloniju, gde je ofanziva protiv militantne grupe Hezbolah izazvala strah od većeg regionalnog rata.