Svet
Moldavija: Tesna većina građana na referendumu za članstvo u EU; Moskva ukazuje na nepravilnosti
U prvom krugu predsedničkih izbora aktuelna predsednica Maja Sandu je osvojila najviše glasova, ali ne i dovoljno kako bi izbegla drugi krug
Na referendumu o pristupanju Moldavije Evropskoj uniji, 50,46 odsto građana zemlje glasalo je za evropske integracije, prema preliminarnim podacima Centralne izborne komisije nakon obrade 100 odsto listića.
Protiv ulaska te zemlje u EU bilo je 49,54 odsto birača. Prema podacima CIK-a, "za" je glasalo 751.235 birača, a "protiv" 737.639.
Građani su na referendumu odgovarali na jedno pitanje: "Da li podržavate promenu ustava kako bi Republika Moldavija ušla u Evropsku uniju?"
Analitičari ukazuju da su glasovi iz dijaspore, koja je uglavnom proevropski orijentisana, prebrojani na kraju što je, kako navode, dalo završni podstrek proevropskim težnjama.
Na predsedničkim izborima koji su održani paralelno sa referendumom, aktuelna predsednika Maja Sandu, koja se kandiduje za drugi mandat, vodi u prvom krugu izbora sa 42,45 odsto, nakon obrade 100 odsto glasova sa biračkih mesta.
Drugo mesto na predsedničkim izborima zauzeo je kandidat opozicione Socijalističke partije Aleksandar Stojanoglo, koga su moldavske vlasti smenile sa mesta generalnog tužioca te zemlje. Taj političar rodom iz Gagauzije osvojio je 25,98 odsto glasova.
Drugi krug predsedničkih izbora održaće se 3. novembra.
Maja Sandu se zalaže za bliže veze Moldavije sa Zapadom i podržava članstvo u EU, dok je opozicija optužuje da je prekinula veze sa Rusijom i izdala nacionalne interese. Stojanoglo smatra da odnosi Moldavije sa EU ne bi trebalo da naškode tradicionalnom partnerstvu sa Rusijom.
Predsednica Moldavije Maja Sandu izjavila je da su se dva glasanja u nedelju suočila sa "neviđenim" napadom spolja, nakon što su preliminarni rezultati pokazali da predsednički izbori idu u tesan drugi krug, a referendum o EU nije prošao tako evroentuzijastično.
Sandu je rekla da postoje "jasni dokazi" da su "kriminalne grupe koje rade zajedno sa stranim snagama koje su neprijateljske prema interesima Moldavije, pokušavale da otkupe 300.000 glasova, što je prevara bez presedana".
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da bi predsednica Sandu morala da pokaže dokaze za tvrdnje da su izbori pokradeni.
Zaharova: Zapad se mešao u izborni proces, od Moldavije žele da naprave NATO prirepak
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je rekla da su moldavske vlasti vodile izbornu kampanju antidemokratskim i totalitarnim metodama.
Tu politiku su pravdale potrebom suprotstavljanju navodnom "destruktivnom uplitanju Rusije", istakla je ona i dodala da su Moskvu "bez dokaza optužili za mešanje u unutrašnje stvari Moldavije i pokušaje uticaja na izražavanje volje tamošnjeg naroda".
Masovna antiruska kampanja Kišinjeva kulminirala je odlukom da se u Rusiji, gde po raznim procenama živi od 300.000 do 500.000 moldavskih državljana, otvore samo dva biračka mesta. Pritom ih je u SAD i Zapadnoj Evropi otvoreno oko 200.
Zaharova je istakla da se Zapad otvoreno mešao u izborni proces u Moldaviji, pošto su političari iz EU tokom brojnih poseta Kišnjevu otvoreno agitovali za sadašnju vlast i njen tzv. evropski projekat.
Moldavski mediji su već svedočili o brojnim slučajevima narušavanja i falsifikacija od strane vlasti, kao i organizovanog "dovođenja" glasača u zemljama EU, istakla je ona.
"Moldavci vide šta se u stvari krije iza fasade članstva u EU i razumeju stvarne namere Zapada prema toj zemlji. Njegov konačni cilj je pretvaranje te republike u rusofobni prirepak NATO-a lišen suvereniteta; ukidanje nacionalnog identiteta Moldavaca, njihovog jezika, kulture i istorije; nametanje neoliberalnih vrednosti tuđih moldavskom društvu; i potpuni prekid svih veza sa Rusijom. Stanovnici Moldavije su tome rekli 'ne''", rekla je Zaharova.
