Mongolija je za sada posmatrač u Šangajskoj organizaciji za saradnju, a ne njena punopravna članica, ali je na sastanku ove organizacije, koja je prethodila samitu BRIKS-a, ruski premijer Mihail Mišustin sa entuzijazmom govorio o mongolskom projektu "Stepskog puta".
Projekat "Stepski put", na mongolskom "Talin zam", predstavlja "unapređenje ekonomskih koridora" između Rusije i Kine. Ali, to je pre svega ogroman ekonomski dobitak za samu Mongoliju. Ne treba ni trošiti reči na značaj Mongolije kroz istoriju, a i sada, u povezivanju evroazijskog kontinenta putem kopnenih saobraćajnica. To je deo slagalice koji je do sada nedostajao.
U tekstu za portal "Fondacija strateške kulture" brazilski analitičar Pepe Eskobar naziva ovaj projekat upravo "fascinantnim".
Zapravo, Mongoli su još 2014. godine došli na ideju o "Stepskom putu". Ovaj projekat za budućnost Mongolije i čitave Evroazije sadrži "Pet velikih puteva" i predstavlja pravi "lavirint transportne i energetske infrastrukture, koji će se izgraditi investicijama od najmanje 50 milijardi dolara".
To uključuje transnacionalni auto-put, dug približno hiljadu kilometara, koji povezuje Rusiju i Kinu, preko hiljadu kilometara elektrifikovane železničke infrastrukture, proširenje Transmongolske železnice od Suhbatara na severu do Zamin Uda na jugu, kao i nove naftovode i gasovode kroz Mongoliju.
"Mongolski premijer Ojun Erdene Luvsanamsraj bio je entuzijastičan barem koliko i Mišustin kada je izjavio da je Mongolija već finalizirala 33 projekta 'Stepskog puta'", dodaje Eskobar.
Naravno, ovi projekti su usklađeni sa ruskim transevroazijskim koridorom, koji uključuje Transsibirsku železnicu, Transmandžursku železnicu, Transmongolsku železnicu i Bajkalsko-amursku magistralu.
Putin kao rok zvezda u Ulan Batoru
U julu, na samitu ŠOS-a, ruski predsednik Vladimir Putin i njegov mongolski kolega Uhnagin Hurelsuh su razgovarali o ovom projektu, a zatim je Putin, u septembru prošle godine, posetio Mongoliju, na 85. godišnjicu zajedničke sovjetsko-mongolske pobede nad Japancima na reci Halhin Gol.
Podsetimo se, tada je Evropska unija, uvek revnosna u vazalskom služenju Vašingtonu, "izrazila zabrinutost zbog posete ruskog predsednika Vladimira Putina Mongoliji", ali su Mongoli, kako je na telegramu kanalu napisao zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev, "oterali dođavola i Međunarodni krivični sud i evropske degenerike".
"Putin je tada", dodaje brazilski analitičar, "dočekan kao rok zvezda".
Takođe, Putin je pozvao mongolskog predsednika na predstojeći samit BRIKS-a u Kazanju, što je smesta prihvaćeno.
Sve to ima duboki i jasan geostrateški smisao. Mongolija je zemlja smeštena između Rusije i Kine. Površinu od 1.564.116 kvadratnih kilometara nastanjuje populacija od svega tri miliona, od kojih gotovo polovina živi u glavnom gradu, Ulan Batoru. Zapravo, bez obzira na teritorijalnu veličinu, Mongolija je patuljak smešten između dva džina, a to u velikoj meri predodređuje njenu geopolitičku sudbinu.
Osim toga, Mongolija raspolaže i sa ogromnim prirodnim resursima. Njene rezerve uranijuma procenjuju sa na 1,3 miliona tona, a retkih metala na neverovatnih 31 milion tona.
Poput Srbije, i Mongolija sada trpi veliki strateški pritisak Kolektivnog zapada. Međutim, i Rusija i Kina tretiraju Mongoliju kao ravnopravnog a ne kao potčinjenog partnera. Uz to, Moskva može da obezbedi energetsku bezbednost svog suseda. Rusija snabdeva gorivom novi međunarodni aerodrom "Džingis kan", a ruska kompanija "Rosatom" gradi nuklearnu elektranu u Mongoliji.
Za gepolitički zaokret Monglije ključan je bio rat u Ukrajini
Peking je nedavno ocenio da je "Stepski put" komplementaran i "veoma konzistentan" sa kineskim projektom "Pojas i put" (BRI), a to je primer sinergije i "saradnje u kojoj svi dobijaju".
Kako za sajt "Diplomat" primećuje profesor na Pomorskoj školi i naučni saradnik u Vašingtonu na Institutu za mir i diplomatiju Džefri Rivs, do sada je Mongolija vodila politiku "trećeg suseda", čiji je za cilj bio da se udalji od Kine i Rusije i da ostvaruje direktne kontakte sa državama poput Indije, Japana, Južne Koreje i, naravno, SAD. Ključni element ove strategije bilo je prihvatanje "kapitalizma slobodnog tržišta".
Međutim, ekonomski liberalizam prouzrokovao je cvetanje korupcije, intenzivno uništavanje životne sredine i doveo do sloma tradicionalne grane poljoprivrede – stočarstva.
Tokom protekle decenije, strategija "trećeg suseda" je dovedena u pitanje, pošto su Rusija i Kina produbljivale saradnju u bezbednosnim i ekonomskim pitanjima, u širokom luku zaobilazeći Mongoliju. Zemlja je sve brže gubila i ekonomski i politički suverenitet.
Sada veliki broj Mongola, nastavlja Rivs, odbacuje principe slobodnog tržišnog kapitalizma", prihvatajući kao poželjnu i neizbežnu ekonomsku integraciju sa Kinom i Rusijom. Otuda projekat "Stepskog puta": projekat stvaranja "trilateralnog ekonomskog koridora". Osim toga, trgovina Mongolije sa Rusijom i Kinom pokazuje da je ekonomska budućnost ovih zemalja tesno povezana.
Ipak, ključan za geopolitički zaokret Ulan Batora bio je rat u Ukrajini, primećuje Rivs. Mongolija se oduprla pritisku SAD i Evrope da osudi Rusiju i odlučila da ostane neutralna, a to je stav koji deli sa velikom većinom azijskih zemalja.
Bitni razlozi za neutralnost Mongolije su shvatanje pretnje od proširenja NATO-a, uočavanje činjenice da Ukrajina snosi odgovornost za početak rata, kao i želja Ulan Batora da održi dobre odnose sa Moskvom, napominje američki ekspert.
Mongolski stratezi su počeli da uviđaju da su geopolitika i geoekonomija veoma značajne, pa čak i presudne odrednice. Mongolija će možda nastaviti neku vrstu kontakata sa zapadnim državama, zaključuje Rivs, ali će to činiti sa daleko više opreza nego do sada.