"Špigl": Zelena tranzicija na klimavim nogama
Ministar ekonomije Robert Habek želi da Nemačku učini klimatskom prihvatljivijom i manje zavisnom od gasa, sa toplotnim pumpama ispred sve većeg broja nemačkih kuća. Ali pošto cene električne energije vrtoglavo rastu, taj plan je u akutnoj opasnosti, piše "Špigl".
U Minhenu, vlasnici koji već imaju toplotne pumpe dobili su "lep predbožićni poklon": komunalne službe su obavestile kupce da će se glavna tarifna cena toplotne struje više nego utrostručiti. Od januara, kilovat-sat će koštati neverovatnih 75,2 centa, umesto dosadašnjih 20 centi.
Slična je situacija i drugde u Nemačkoj. Cene električne energije, koje su ključne za rad toplotnih pumpi, rastu mnogo brže od troškova za gas. Stručnjaci upozoravaju da će cene ostati visoke barem još neko vreme, najmanje do 2025. godine.
Sve u svemu, toplotna pumpa, koju je savezna vlada proglasila "ključnom tehnologijom" za energetsku tranziciju, i koja treba da se uspostavi "kao klimatski neutralan standardni sistem grejanja u Nemačkoj", ne deluje naročito obećavajuće, ocenjuje "Špigl".
I to još nije sve. Cela energetska tranzicija deluje klimavo, zato što se bazira prvenstveno na struji, koja bi trebalo da bude i jeftina i "zelena". U doglednoj budućnosti, izgleda, neće biti ni jedno ni drugo.
Ambiciozna strategija ministra Habeka
Čini se da je i "revolucija električnih automobila" za sada otkazana. Prognoza Ferdinanda Dudenhofera, stručnjaka za električne automobile, predviđa da će se prodaja električnih automobila prepoloviti do 2024. godine.
Planirana strategija energetske tranzicije zamišljena je veoma ambiciozno. Pola miliona toplotnih pumpi treba da se instalira u Nemačkoj svake godine, zaključno sa 2024. godinom, kao što je ponovio ministar Robert Habek pre samo nekoliko nedelja.
Ipak, prošle godine ih je i dalje bilo samo oko 150.000. Instalaterima nedostaju obučeni majstori, a proizvođačima delovi. Ove prepreke su značajne, ali i dalje izgledaju premostive.
Ključ za "zelenu tranziciju" i prelazak na tehnologiju toplotnih pumpi je cena struje. Naglo povećanje cena, koje sada utiče i na cene za krajnje potrošače, predstavlja najveći problem "zelene tranzicije", kaže Andreas Lohel, profesor ekonomije životne sredine i održivosti na Univerzitetu Rur u Bohumu. "I toplotne pumpe i električni automobili zavise od relativno niske cene električne energije. Ove tehnologije će postati neprivlačne za mnoge potrošače ako struja u budućnosti ostane skupa."
Čak su troškovi konverzije ili ugradnje novih instalacija ogromni - najmanje 10.000 evra. Ako se tome dodaju visoki operativni troškovi, mnoga domaćinstva će verovatno odložiti svoje planove za toplotne pumpe na neodređeno vreme, uprkos programima subvencija.
"Zelena tranzicija" guta milijarde evra poreskih obveznika
Cene bi mogle da nastave da rastu tokom narednih godina. Šef opštinskog preduzeća u Minhenu Florijan Biberbah smatra da se "snabdevači električnom energijom sada pretvaraju u pravo žrtveno jagnje".
Cena struje mora postati konkurentna, upozorava Biberbah. "U suprotnom, cela energetska tranzicija neće funkcionisati."
Rastuće kamatne stope zbog inflacije, takođe, povećavaju troškove i čine projekte obnovljivih izvora manje atraktivnim za investitore.
Federalno ministarstvo ekonomije nije zbog toga zabrinuto. Savezni ministar ekonomije Habek ne planira nikakvu reakciju na visoke cene struje, što već predstavlja veliki problem za vlasnike toplotnih pumpi.
Štefan Arta, šef opštinskog preduzeća grada Drajha u oblasti Rajna-Majna, kaže da su za zelenu tranziciju potrebne milijarde evra od poreza koje će biti uložene u konverziju i promociju obnovljivih izvora energije.
"Inače, toplotne pumpe neće brzo istisnuti zagrevanje putem gasa i nafte."
