Prijateljstvo koje Donald Tusk, kako kaže, oseća prema Srbiji i srpskom predsedniku, nije sprečilo poljskog premijera da u Beogradu u ime Poljske, ali i čitave Evropske unije, ponovo poželi, pa i zatraži da Srbija uvede sankcije Rusiji.
"Bez pritiska", kaže on, ali nada se da će razgovor sa predsednikom Aleksandrom Vučićem doprineti "monolitinijoj politici u Evropi", što će reći, uvođenju antiruskih sankcija kojima Evropska unija već dve godine bezuspešno pokušava da "kazni" Moskvu.
Ovakav stav poljskog premijera, međutim, nimalo i ne iznenađuje, jer jedan od jastrebova evropske proukrajinske politike, po svemu sudeći, "u krvi" ima potrebu da ratuje protiv Rusije.
Donald u te svrhe koristi diplomatske metode – "bez pritiska" savetuje neistomišljenike, ali i neštedimice lobira za pružanje podrške ukrajinskom režimu koji, kako bi bio drugačiji od Rusa i ruske tradicije antifašizma, nacističke kolaborante slavi kao nacionalne heroje. Zbog čega je uostalom sa ciljem denacifikacije Ukrajine i pokrenuta Specijalna vojna operacija.
U ovom antiruskom sentimentu poljskog premijera, ima malo i one zapadnjačke histerije, ali možda Tusk jednostavno ne može protiv sebe? I njegov deda je, pričaju Poljaci, svojevremeno bio "fan" nacista – i ratovao na svoje načine protiv Rusa.
Da je Jozef Tusk svojevremeno bio nacista, pročulo se još 2005. godine tokom kampanje za predsedničke izbore kada je Jacek Kurski, šef tima Leha Kačinjskog obelodanio da "ozbiljni izvori u regionu Pomeranije (odakle Tusk potiče) kažu da se Tuskov deda dobrovoljno prijavio u Vermaht".
A, znamo da je Drugi svetski rat počeo kada je nacistička Nemačka napala Poljsku 1. septembra 1939. godine i da istoričari procenjuju da je šest miliona Poljaka stradalo tokom šestogodišnje okupacije od strane nacista.
Deda mu je, tvrdi se, bio izdajnik rođene zemlje, ali to Tuska nije sprečilo da stane u njegovu odbranu, poručujući kritičarima kako je "prekopavanje prošlosti prešlo granice pristojnosti". Demantovao je sve optužbe.
"Svi oni koji dignu ruku da biju mrtve nisu dostojni poštovanja ili moći", rekao je Tusk, tražeći izvinjenje.
Poljska TV je tada izvestila da dokumenti u berlinskim arhivama pokazuju da je Tuskov deda Jozef zaista služio u Vermahtu nekoliko meseci na kraju rata – pre nego što se pridružio poljskoj vojsci koja se borila protiv Nemaca sa savezničkim, odnosno sovjetskim trupama.
Tusk je, međutim, tvrdio da je u to vreme mnogo ljudi bilo "nasilno mobilisano" i isticao da su se obojica njegovih deda borila u poljskom otporu tokom rata i da su deo sukoba proveli u nemačkim koncentracionim logorima na poljskom tlu.
Neki izvor tvrde da je Jozef Tusk, rođen u Emausu, predgrađu Gdanjska u Nemačkoj imperiji, postao građanin Slobodnog grada Gdanjska posle Prvog svetskog rata i da je radio je za poljsku železnicu. Postao je, kažu, član Poljske tajne vojne organizacije koja je pripremala operativce iza linija za slučaj rata.
Kako je prvog septembra 1939. godine Nemačka napala Poljsku, Gdanjsk je uključen u nemački Rajh, a građani slobodnog grada postali su nemački državljani. Godine 1944. Jozef Tusk je uhapšen i uključen u oružane snage nacističke Nemačke, a već u martu 1945. dezertirao je i vratio se u Poljsku.
Da li je kod Hitlera otišao dobrovoljno ili ne, istoričari još debatuju. Uglavnom, sve ukazuje na kraju se vratio na pravu stranu. Ni za Donalda još nije kasno.