Svet
Izbori u SAD: Šta ako Donald Tramp i Kamala Haris osvoje isti broj elektorskih glasova
Izbori u SAD završeni su "nerešeno" poslednji put pre 200 godina
Predsednička trka u SAD jedna je od najneizvesnijih u modernoj istoriji zemlje i postavlja se pitanje da li će bilo koji kandidat prikupiti 270 glasova na Elektorskom koledžu potrebnih da se pobedi na izborima.
Svaki kandidat treba da pronađe put do pobede koji neizbežno prolazi kroz ključne kolebljive države. Ali čak i tada, postoji mogućnost da ni Donald Tramp ni Kamala Haris ne osvoje potrebnu većinu u Izbornom koledžu, odnosno da oboje dobiju isti broj glasova - 269. To je jednom i dogodilo - pre 200 godina.
Godine 2020. Džozef Bajden je dobio 306 elektorskih glasova, dok je Tramp dobio 232. Ankete sugerišu da bi Tramp ove jeseni mogao da pridobije neke od šest kolebljivih država.
Ako Tramp "preokrene" samo Arizonu, Nevadu i Džordžiju, Kamala Haris pobeđuje sa tačno 270 elektorskih glasova. Ali ako Tramp zauzme četiri kolebljive države onda će dobiti većinu glasova na izborima.
U slučaju da se glasanje završi nerešenim rezultatom 269-269, izbori onda prelaze u ruke Predstavničkog doma. To znači da bi Tramp mogao da bude proglašen za predsednika jer republikanci kontrolišu 26 državnih delegacija Predstavničkog doma, dok demokrate kontrolišu 22. Druge dve - Minesota i Severna Karolina - ravnomerno su podeljene.
Na kraju, pitanje pobednika ipak bi se svelo na to da li su republikanci ili demokrate pobednici u trkama za Kongres.
Novoizabrani kongresmeni prvo moraju da polože zakletvu a onda glasaju, preko svojih delegacija, za Trampa ili Harisovu.
"Predstavnički dom nadzire sve", rekao je Kejsi Burgat, direktor programa za zakonodavne poslove na Univerzitetu Džordž Vašington. "Umesto da svaki pojedinačni član ima glas, svaka država glasa u blokovima", objasnio je on. "To praktično znači jedan glas po državi i većina pobeđuje."
Burgat je rekao i da je na Predstavničkom domu da odredi datum glasanja. "Nema određenog datuma. Znamo da to mora da se dogodi do datuma inauguracije, ali Dom treba da odluči kada će imati te izbore", rekao je on "Dejli mejlu".
On je takođe podsetio da svaka država ima svoja pravila i da će se, na kraju, odlučivati od države do države.
Poslednji "nerešeni" izbori bili su 1824. Trka je bila podeljena između četvorice kandidata: Endrua Džeksona, Džona Kvinsija Adamsa, Vilijama Kroforda i Henrija Kleja, što znači da nijedan kandidat nije dobio potrebnu većinu elektorskih glasova za potpunu pobedu.
To je bio prvi i jedini put da je o predsedničkim izborima morao da odlučuje Predstavnički dom od ratifikacije 12. amandmana.
To je takođe bio jedini put da predsednički kandidat sa najviše elektorskih glasova nije osvojio mesto predsednika.
Zemlja je tada imala mnogo manje država - 24 - pa je i izborni kolegijum bio mnogo manji.
Džekson je imao 99 elektorskih glasova, a Džon Kvinsi Adams je imao 84, ali je on postao šesti predsednik Sjedinjenih Država.
Iako je nekoliko predsednika u novijoj istoriji pobedilo u Beloj kući bez takozvanog "glasa naroda", odnosno većine glasova birača (uključujući i Trampa 2016. godine), oni su ipak uspeli da uzmu većinu elektorskih glasova.
