Nije lako biti Finac: Zašto je otac OS "linuks" otpustio programere

Među programerima koji su održavali operativni sistem "linuks" otpušteni su oni čija su imena zvučala ruski, kao i oni čija je elektronska pošta imala ruski domen

Nekoliko programera koji su održavali operativni sistem "linuks" otpušteno je zbog svojih veza sa Rusijom, potvrdio je Linus Torvalds, kreator tog računarskog sistema. Ovaj softverski inženjer otišao je i korak dalje - priznao je da je to učinio zato što je Finac i zato što podržava sankcije Moskvi. 

Naime, prošle nedelje poslat je interni imejl sa uputstvom da se "uklone neki od unosa". Na listi na kojoj je bilo 11 administratora, imena njih devet su zvučala ruski, a većina njih je imala elektronsku poštu sa ruskim domenom.

"Oni koji su otpušteni nadgledali su 'linuksove' drajvere koji omogućavaju saradnju sa hardverom proizvođača poput 'ejsera'", navodi "Registar", vodeći sajt namenjen tehnološkim kompanijama.

U pismu se objašnjava da bi sporni administratori trebalo da budu sklonjeni "zbog raznih zahteva za usklađenost", ali bi mogli "u budućnosti da budu vraćeni ako se obezbedi povoljna dokumentacija". Međutim, oni na koje je imejl adresiran doveli su u pitanje legitimnost Trovaldsovog poteza, prigovarajući da on nije prošao odgovarajuću reviziju.

Na ove optužbe Linus je reagovao optužbama - tvrdi da su one potekle od ruskih trolova.

"Ako još niste čuli za sankcije Rusiji, trebalo bi jednom da se usudite da pročitate vesti. Ja sam Finac. Da li ste mislili da ću podržati rusku agresiju?", zapitao se Trovalds, koji ne samo što je Finac već je i američki državljanin.

Prema nekim informacijama programeri su otpušteni ne zbog njihove nacionalnosti, već zato što su njihovi poslodavci u Rusiji sankcionisane kompanije.

Međutim, istorijski pregled rusko-finskih odnosa pokazuje da se Trovalds nije vodio isključivo poslovnim interesima. Naime, Finska je bila deo Ruskog carstva od 1809. do 1917. godine. Uprkos ranom priznavanju svog suseda od strane Sovjetskog Saveza, Zimski rat 1939. doveo je do toga da Helsinki borbu nastavi zajedno sa silama Osovine u Drugom svetskom ratu, a poraz je doveo do teritorijalnih ustupaka.

Dok je u Hladnom ratu Finska sačuvala hladnu glavu i nije se mešala u sukob SSSR-a i Amerike, u decenijama koje su usledile odnosi između Helsinkija i Moskve su pogoršali. Tako je, nakon otpočinjanja Specijalne vojne operacije Finska napustila vojnu neutralnost i pridružila se NATO-u.

I u novom društvu brzo se snašla - finska ministarka spoljnih poslova Elina Valtonen pozvala je druge članice NATO-a da dozvole Ukrajini da koristi donirano oružje za napad na ciljeve koji se nalaze duboko u ruskoj teritoriji.