Zašto Kini treba BRIKS?

Iako sve zemlje članice BRIKS-a igraju važnu ulogu u organizaciji, jedna se posebno ističe – Kina, druga po veličini svetska ekonomija (prva po paritetu kupovne moći) i primarni rival Sjedinjenih Država za globalni uticaj.

Iz toga proizlazi suštinsko pitanje: da li je BRIKS sredstvo za širenje uticaja Kine? I da li može da evoluira u neku vrstu "alijanse Globalnog juga" koju vodi Kina protiv "globalnog severa" kojim dominiraju SAD?, objašnjava u autorskom tekstu za RT Ivan Zuenko, viši naučni saradnik na Institutu za međunarodne studije MGIMO.

Važno je razumeti da je BRIKS platforma za dijalog, a ne savez koji svojim članicama nameće posebne obaveze.

Malo je verovatno da će se BRIKS transformisati u integrisanu organizaciju poput Evropske unije. Ako je neko poređenje relevantno, onda bi pre moglo da se kaže da je BRIKS bliži G7.

Za to postoji nekoliko razloga. Prvo, među državama članicama BRIKS-a postoje određene unutrašnje protivrečnosti, a zajedničko učešće u organizaciji ne znači da će ta pitanja biti rešena.

Dobar primer je teritorijalni spor Kine i Indije, ali postoje i drugi izazovi. I kako se organizacija širi – što izgleda neizbežno – broj ovih pitanja će se samo povećavati.

Drugo, stvaranje saveza i čvrsto strukturisanih integracija protivreči kineskoj spoljnopolitičkoj filozofiji, koja odbacuje staru logiku "blokovske podele" u korist razvoja "novog tipa međunarodnih odnosa" – partnerstava između zemalja bez obavezujućih sporazuma. Prema Pekingu, odnos Rusije i Kine ilustruje taj pristup i smatra se "jačim od tradicionalnih saveza".

Za Kinu je najvažniji potpuni suverenitet i princip nemešanja u unutrašnje poslove drugih zemalja (i obrnuto – odupiranje spoljnom mešanju u njene unutrašnje poslove).

Kina dosledno primenjuje ovaj pristup u svojim odnosima sa drugim zemljama. Nije slučajno što Inicijativa Pojas i put, koja postoji više od jedne decenije, nije postala integrisani savez i ostaje samo "inicijativa", smatra autor.

Kineska spoljnopolitička filozofija ne isključuje učešće u različitim integracionim inicijativama; u stvari, gleda na njih pozitivno. A BRIKS je jedan od njih.

Za Kinu, BRIKS prvenstveno služi kao platforma na kojoj Peking može predstaviti svoj stav o globalnim pitanjima drugim državama. Na kraju krajeva, članstvo drugih zemalja u BRIKS-u (od kojih mnoge imaju komplikovane odnose sa Kinom) deluje kao zaštita, sprečavajući ih da budu uvučene u zapadne koalicije koje mogu biti neprijateljske prema Kini.

Ovakav pristup sprečava svaku mogućnost dominacije Kine.

Ako bi Peking formirao sopstvenu "džepnu alijansu", uradio bi to pod sopstvenim uslovima i pozvao bi države koje su ekonomski zavisne od Kine. Rusija i Indija definitivno ne spadaju u tu kategoriju.

Da li je, onda, Kini potreban BRIKS? Definitivno jeste, ističe se u tekstu.

Ključni interesi Kine u okviru BRIKS-a podrazumevaju dedolarizaciju, uspostavljanje alternativa Svetskoj banci i MMF-u i pomoć Globalnom jugu da se oslobodi zavisnosti od zapadnih institucija.

Platforma BRIKS-a olakšava ove inicijative na globalnom nivou i proširuje njihov domet izvan jednog regiona, istovremeno smanjujući zabrinutost partnera o potencijalnim rizicima povezanim sa kineskom ekspanzijom.

Iz ove perspektive, što se više zemalja pridruži BRIKS-u, to bolje, objašnjava ruski politikolog.

Kao i Rusija, Kina voli grafikone koji pokazuju da zemlje BRIKS-a kolektivno nadmašuju zemlje G7 po broju stanovnika i drugim različitim ekonomskim pokazateljima.

To je u skladu sa kineskim pogledom na trenutnu fazu svetske istorije kao period "bez presedana" koji karakteriše uspon bivših kolonija i polukolonija, odnosno promene za koje Kina veruje da bi mogle da poboljšaju svet u celini.

Međutim, to ne znači da Kina BRIKS vidi isključivo kao antizapadni blok. Takođe se nada da će se angažovati sa Zapadom i negovati obostrano korisnu saradnju.

Naravno, u ovom trenutku nema govora o pridruživanju zemalja EU, Australije ili Kanade – nacija koje imaju zategnute odnose sa Kinom. Međutim, ako uzmemo u obzir geografsku ekspanziju Inicijative Pojas i put, postaje jasno da Kina pokazuje fleksibilnost i otvorenost u pitanjima integracije i da je spremna da sarađuje sa svima.

Ova perspektiva sugeriše da Kina ne koristi BRIKS kao sredstvo za suprotstavljanje SAD.

Naprotiv, kako se organizacija širi, verovatnoća da se ona transformiše u "vojno-politički savez" se smanjuje. Međutim, kao što smo već objasnili, za Kinu to nije nedostatak, već prednost.

Kineski pristup je u skladu sa političkom strategijom Moskve. Kina nema dominantnu poziciju u BRIKS-u kada je u pitanju donošenje odluka; sve rezolucije se donose konsenzusom, a uticaj Rusije jednak je kineskom.

Bez Kine, međutim, BRIKS ne može da zastupa interese globalne većine, posebno u ekonomskom smislu.

Takođe, Kina služi kao primarni trgovinski partner i investitor za većinu zemalja BRIKS-a. Dakle, inicijative usmerene na pojednostavljivanje trgovine među članicama BRIKS-a mogu doneti značajne koristi uz Kinu. Predlozi za prelazak na nacionalne valute ili stvaranje alternativa SVIFT sistemu bili bi besmisleni bez učešća Kine.

Zajedničko učešće Rusije i Kine u BRIKS-u pojačava uticaj njihovog bilateralnog strateškog partnerstva, pretvarajući ga u kamen temeljac za izgradnju novog svetskog poretka zasnovanog na multipolarnosti (Kina preferira termin "multilateralizam" koji, uprkos nekim nijansama, prenosi sličnu ideju).

Rusija održava bliska partnerstva sa svim zemljama BRIKS-a, ali se Kina ističe kao stalna članica Saveta bezbednosti UN koja je sposobna da izazove Zapad u pogledu razvoja naprednih tehnologija.

Zajednička vizija Rusije i Kine u pogledu budućnosti globalne politike, njihove sposobnosti da pregovaraju i rešavaju razlike (što, kao i sve suverene države, svakako imaju), i njihova otvorenost za saradnju sa drugim nacijama čine osnovu BRIKS-a, zaključuje ruski politikolog.