Svet
U Bugarskoj opet izbori: Sedmo glasanje u poslednje tri godine
Očekuje se da će odziv birača, koji se procenjuje na oko 30 odsto, biti najniži od pada komunizma
Otvorena su birališta u Bugarskoj čiji građani izlaze na sedme vanredne izbore u poslednje četiri godine, ali istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je malo verovatno da će to prekinuti politički "ćorsokak" koji je usporio ekonomske reforme u najsiromašnijoj državi članici Evropske unije.
Rivalske političke stranke u zemlji bore za formiranje stabilne koalicije, a glasači postaju sve apatičniji.
Najnovije ankete ukazuju na to da nema jasnog pobednika ni očiglednih opcija za solidnu koaliciju.
Očekuje se da će odziv birača, koji se procenjuje na oko 30 odsto, biti najniži od pada komunizma.
Glasanje se završava u 20 časova, a rezultati na osnovu izlaznih anketa, trebalo bi da budu poznati u otprilike isto vreme.
Ukoliko se ne pojavi neočekivano političko partnerstvo ili snažan lider koji bi mogao da ujedini koaliciju, većina analitičara predviđa da će zemlja ponovno ići na izbore početkom sledeće godine.
Predsednik Bugarske Rumen Radev je GERB-u dao mandat za sastavljanje vlade nakon poslednjih izbora u junu, na kojima je ta stranka osvojila najviše glasova i osigurala 68 mesta u parlamentu, koji broji 240 mesta.
GERB, međutim, nije uspeo da formira većinsku koaliciju.
Mandat je potom ponuđen drugim strankama, ali ni one nisu uspele da formiraju većinsku koaliciju, zbog čega su organizovani novi izbori.
Anketa koju je nedavno objavila agencija za istraživanje javnog mnjenja "Alfa risrč" pokazala je da GERB predvodi sa 26,5 odsto glasova.
Reformistička stranka Nastavljamo sa promenama ima 14,9 udela, a stranka Preporod ima 14,2 odsto glasova, prenosi Tanjug.
Podela u stranci Pokret za prava i slobodu, koja uglavnom predstavlja veliku etničku tursku manjinu u Bugarskoj i koja je na nedavnim izborima imala solidan birački blok, dodatno otežava stvaranje koalicije, navode analitičari.
Prema podacima "Alfa risrča", očekuje se da će izlaznost biti između 30 i 32 odsto. To je pad od više od 75 odsto nego 1990-ih i oko 50 odsto od pre samo tri godine.
