Iran protiv Izraela i obrnuto: Čiji je udar bio jači?

Višenamenski borbeni avioni Ratnog vazduhoplovstva Izraela su u ranim jutarnjim časovima 26. oktobra izvršili napad na Iran, a komanda izraelske vojske je ovu operaciju nazvala "Dani pokajanja".

Prema pisanju pojedinih medija u napadu je učestvovalo od nekoliko desetina do čak 100 aviona, uključujući i višenamenske borbene avione pete generacije F-35I, koji su upotrebom krstarećih, balističkih i drugih raketa vazduh-zemlja izvršili precizne udare po vojnim ciljevima u nekoliko iranskih provincija.

Jasno je da je ovaj udar odmazda za iranski napad na Izrael od prvog oktobra, poznat kao "Istinsko obećanje 2", a baš kao i tada u javnosti i medijima kruže različite, tačnije oprečne informacije o tome šta je i da li je uopšte nešto pogođeno.

Šta se zna o "Danima pokajanja"?

Prema tvrdnjama izraelske vojske svi ciljevi operacije su uspešno postignuti, a napadi su bili usmereni prvenstveno na vojne ciljeve, tj. iranska postrojenja za proizvodnju balističkih raketa, odnosno goriva za njih, kao i na radarske i položaje PVO Oružanih snaga Irana.

Kako navode brojni izraelski i američki izvori, u napadu je uništeno 12 "planetarnih mešalica" koje su se koristile u proizvodnji čvrstog goriva za balističke rakete, što predstavlja veliku štetu za iranski raketni program.

Dodaje se da će ovaj potez odvratiti Iran od daljih raketnih napada na Izrael i onemogućiti njegovu sposobnost uvećanja zaliha balističkog naoružanja, budući da je potrebno "bar godinu dana da se ove mešalice poprave".

Pojedini zapadni mediji, poput Rojtersa, su u međuvremenu objavili satelitske snimke koji navodno prikazuju vojne komplekse "Parčin" (koji se ranije koristio za potrebe nuklearnog programa) i "Hodžir" u blizini Teherana, gde se i nalaze postrojenja za proizvodnju raketa, od kojih je šest označeno kao oštećeno.

Tvrdnje izraelske vojske i brojnih medija su potvrdili i pojedini neimenovani visoko rangirani zvaničnici SAD, a pored postrojenja Tel Aviv navodi da su u napadu pogođene sve četiri baterije sistema PVO S-300 iranske vojske, koje su bile raspoređene oko strateški važnih lokacija u Teheranu i nuklearnih postrojenja u Iranu.

Takođe, postoje i informacije da su izraelski avioni izvršili udar po jednoj od fabrika za proizvodnju bespilotnih letelica.

Saopštenja izraelske vojske i tvrdnje iznete u tamošnjim medijima, bar dok se ne potvrdi autentičnost satelitskih snimaka, u velikoj meri podsećaju na nepotvrđene navode iranskih medija o "20 uništenih F-35" u napadu od prvog oktobra.

Analiza izraelskog napada na Iran: Zašto je bio manjeg obima?

Sa druge strane, Oružane snage Irana su saopštile da je izraelski napad izvršen iz vazdušnog prostora Iraka, te da su stradala četiri pripadnika jedinica PVO, a oštećeno je i nekoliko radara.

"Izraelski ratni avioni napali su više iranskih vojnih i radarskih lokacija iz iračkog vazdušnog prostora, otprilike 112 kilometara od iranske granice", saopštila je iranska misija pri UN, dok je Generalštab iranske vojske naveo da su "veoma lakim bojevim glavama" pogođeni radari u provincijama - Teheran, Huzestan i Ilam.

Ono što je bar za sad sigurno, a što potvrđuju i malobrojni snimci objavljeni na društvenim mrežama, jeste da je u pitanju napad manjeg obima (nego što se očekivalo). To potvrđuje i pisanje pojedinih Telegram kanala specijalizovanih za dešavanja na Bliskom istoku, da "lokalno stanovništvo jeste čulo eksplozije, ali nisu primećeni znaci oštećenja ili eksplozija na zemlji".

Podsećanje na iransku operaciju "Istinsko obećanje 2"

Tokom napada na Izrael prvog oktobra, iranske snage su, prema različitim procenama, lansirale 180 do 200 balističkih raketa srednjeg dometa, od kojih je bar nekoliko desetina uspelo da probije višeslojnu mrežu izraelske PVO.

Kako je tada saopštio načelnik Generalštaba Oružanih snaga Irana Muhamed Bageri, iranske snage su u ovoj operaciji gađale bazu Mosada u Tel Avivu, vazduhoplovne baze "Nevatim" (koja je pogođena i u aprilu) i "Hatzerim", radarske položaje IDF-a, kao i mesta koncentracije izraelskih tenkova.

Navode Bagerija su u velikoj meri istog jutra potvrdili mnogobrojni snimci i fotografije na kojima su se mogle videti bojeve glave iranskih raketa koje pogađaju svoje ciljeve ili bar padaju u njihovoj neposrednoj blizini, kao što je bio slučaj sa bazom Mosada u Tel Avivu.

Iako su iranski mediji neposredno nakon što su prvi projektili udarili o izraelsko tlo plasirali informaciju o uništavanju baze "Nevatim" i oko 20 aviona F-35I, ovi navodi su se nakon tri dana ispostavili kao netačni. Naime, kada su konačno objavljeni satelitski snimci koji prikazuju posledice udara na bazu, moglo se primetiti da je na nju palo čak 32 bojeve glave.

Satelitski snimci ne lažu: Koliko iranskih raketa je pogodilo "Nevatim"?

Međutim, više od polovine projektila je palo na prazan prostor (što dovodi u pitanje preciznost iranskih raketa), dok je manji broj pogodio piste, skloništa, hangare, kaponire i druge objekte koji služe za smeštaj aviona stacioniranih u "Nevatimu". Vredi podsetiti i da su udari  zabeleženi i u južnom i u severnom delu vaze.

Iako postoji mogućnost da je u nekom od skloništa za avione zaista bio neki od izraelskih F-35, čini se da je verovatnija opcija da su ove letelice premeštene na druge lokacije uoči napada. Takođe, postoji i mogućnost da je pogođen i neki od aviona, poput transportnih C-130, tankera "boing 707" ili GV "šavit" i G550 "ejtam" i "orion", koji se koriste za izviđanje, elektronsko ratovanje i slične potrebe, budući da nisu baš svi sklonjeni na vreme.

Da li su Izrael i Iran udarima ostvarili ciljeve?

Iako su obe strane ubrzo nakon napada objavili kako su svi ciljevi operacije postignuti, odnosno da je većina projektila neprijatelja presretnuta i da ništa nije pogođeno, jasno je da se istina krije negde na sredini. 

Pre svega, statistički posmatrano može se reći da je napad Teherana od prvog oktobra bio znatno masovniji, budući da su iranske snage lansirale oko 200 balističkih raketa, kao i da se veći broj projektila zaista probio kroz izraelsku PVO.

Ipak, imajući u vidu da i dalje nije objavljen nikakav dokaz o uništavanju bar jednog aviona F-35I, kao i to što je dobar deo projektila promašio svoje ciljeve, ne može se reći da je napad Irana prouzrokovao veću štetu u odnosu na jučerašnji udar Izraela.

Sa druge strane, Teheran je "Istinskim obećanjem 2" pokazao da neće ostati nem na agresivne poteze Tel Aviva u regionu, kao i da je itekako sposoban da probije izraelsku PVO.

Što se tiče izraelskog odgovora, ukoliko se tvrdnje o uništavanju dela postrojenja za proizvodnju čvrstog goriva ispostave kao tačne, to će zaista predstavljati značajan udarac za iranski raketni program. Isto važi i za navodne pogotke baterija sistema S-300, mada sama činjenica da izraelska vojska tvrdi da su "sve baterije S-300 uništene", dovoljno govori o verodostojnosti ove informacije.

Ono što se čini kao najverovatnija opcija, jeste da ni Teheranu, a ni Tel Avivu trenutno ne odgovara rat širih razmera u regionu, zbog čega se akcije obe strane svode na ograničene napade koji su osmišljeni tako da ne dovedu do nagle eskalacije sukoba, dok istovremeno služe kao demonstracija odlučnosti za domaću javnost i saveznike na Bliskom istoku.