Svet
Izrael kao kolonijalni projekat Zapada: Na Bliskom istoku bukti eshatološki rat
"Cionizam je državna ideologija Izraela, koja, s jedne strane, predstavlja nastavak judaizma, ali je, sa druge strane, njegovo pobijanje", smatra ruski mislilac Aleksandar Dugin
Kada izraelski premijer Benjamin Netanjahu, koji sprovodi "konačno", genocidno rešenje za Palestince, kaže da je funkcija Izraela da "odbrani zapadnu civilizaciju", on je na izvestan način u pravu. Ipak, bilo bi tačnije reći da je Izrael samo kolonijalni projekat zapadnih sila.
Od svog osnivanja, najvažnija uloga Izraela je da obezbedi imperijalnu kontrolu Zapada nad Bliskim istokom. Kako primećuje portugalski novinar Žoze Gulao, na sajtu Fondacije "Strateška kultura", kontinuirana izraelska kolonizacija arapskih teritorija je "nezakonit proces", koji je omogućilo saučesništvo UN i otvorena podrška SAD i zapadnoevropskih zemalja.
Ovaj "nezakoniti proces kolonizacije" je priznat rezolucijom Ujedinjenih nacija iz 1948. godine. Nastavio se 1967, takozvanim Šestodnevnim ratom, kada su okupirani regioni Gaze, Zapadne obale i Istočnog Jerusalima. Otada se u oblastima koje su otete od Palestinaca grade jevrejska nelegalna naselja. Konačno, kao rezultat toga, konstatuje portugalski novinar, sada imamo oko 700.000 fanatizovanih jevrejskih doseljenika, od kojih su ogromna većina evropski Aškenazi, koji nemaju nikakvih etničkih korena u Palestini.
Kako, sasvim osnovano, primećuje italijanski pisac Andrea Marćiljano: "Arapi doživljavaju Izrael i Izraelce kao strance, kao osvajače i kao produžetak zapadnog kolonijalizma, a upravo to predstavlja pravi problem za Izrael".
Drugim rečima, Izraelci su došli na arapsku teritoriju zahvaljujući zapadnom kolonijalizmu, i to kao "ispostava stranog i neprijateljskog Zapada", dodaje italijanski pisac.
Otuda potiče naizgled paradoksalna podela na cioniste i ortodoksne (pravoverne) Jevreje – judaiste, koji su, većinom, domicilno stanovništvo u Palestini.
"Cionizam je državna ideologija Izraela, koja, s jedne strane, predstavlja nastavak judaizma, ali je, sa druge strane, njegovo pobijanje", smatra ruski mislilac Aleksandar Dugin.
Cionisti se zalažu za postojanje Izraela i negiraju prava Palestinaca, judaisti poriču pravo Izraela na postojanje, odbijaju da služe vojsku i gaze izraelske zastave, jer se, prema njihovom mišljenju, još nisu stekli uslovi za obnavljanje Izraela, budući da Jevreji za to "nemaju Božju dozvolu".
Doslovna primena zastrašujuće starozavetne mitologije
Svrha rasejanja, koje je deo jevrejske tradicije, jeste da se "Izrael iskupi za svoje grehe". Tek posle iskrenog pokajanja Izraela treba da se pojavi Mesija, a njegova pojava će omogućiti povratak Jevreja, uspostavljanje nezavisne države i podizanje Trećeg hrama u Jerusalimu. To, podvucimo, tek treba da se desi.
Najdosledniji predstavnici ovog stanovišta su danas fundamentalisti iz pokreta Neturei Karta (Čuvari grada), koji veruju da je su muke koje Jevreji trpe u izgnanstvu posledica Božje volje.
Savremeni Izrael je u očiglednoj suprotnosti sa ovom jevrejskom tradicijom.
Otuda brutalno i masovno demografsko nasilje sa karakterom etničkog čišćenja koje sprovode cionisti, ima za cilj istrebljenje svih Palestinaca, ili barem njihovo proterivanje iz "Svete zemlje".
U Izraelu je, tvrdi Gulao, trenutno na vlasti "pravi fašistički, otvoreni rasistički i segregacioni cionizam", neka vrsta "obrnutog (Hitlerovog) Majn kampfa". Kako dodaje ovaj portugalski novinar, cionisti smatraju da im je sam Bog dodelio ovu "osvetničku ulogu", a oni je "sprovode doslovnom primenom zastrašujuće starozavetne mitologije".
Trenutni vođa cionista je Benjamin Netanjahu, ali on je još samo jedan lider u dugotrajnom procesu radikalne transformacije izraelske države.
Netanjahu se nadahnjuje idejama Vladimira Jabotinskog, Jevrejina iz Ukrajine, koji je tokom Drugog svetskog rata sarađivao sa Muslolinijevim fašistima.
Zapravo, kako tvrdi Gulao, ideje Jabotinskog su "samo jedna varijanta ekstremističkog kolonijalizma", čija je "misija odbrana zapadne civilizacije na Bliskom istoku".
Ova fanatična tendencija, koju u potpunosti podržava režim u SAD i nedemokratska tela koja određuju politiku Evropske unije, dominira u Svetskom jevrejskom kongresu, zaključuje portugalski novinar.
Sada je u pitanju i samo postojanje Izraela
Činjenica je da je uoči rata u Gazi pozicija Izraela u principu bila stabilna. Jedina pretnja Izraelu bila je demografska, jer ova zemlja "predstavlja samo malo, etničko-religijsko ostrvo u arapskom moru", primećuje Dugin.
Rat je sve to promenio. Sada Izrael eskalira sukob sa Iranom, ali u isto vreme upozorava Teheran da "ne odgovara" na napad koji je bio gotovo simboličan. Iran će, naravno, odgovoriti. To je put koji vodi daljoj eskalaciji, kojom je krenuo Izrael.
Postoje dva osnovna objašnjenja za ovaj rat: religiozno i geopolitičko, koja se uopšte ne isključuju. U Gazi trenutno vidimo pokušaje Izraela da istrebi i/ili protera sve Palestince.
"Budući da ne možemo ozbiljno da poboljšamo sopstvenu demografiju, ostaje nam da uništimo stanovništvo koje svojim postojanjem i etno-religijskim kodom ometa realizaciju eshatoloških projekata", kaže Dugin.
Rat na Bliskom istoku bi, između ostalog, trebalo da dovede do proglašenja Jerusalima za prestonicu, kada će biti srušena džamija Al Aksa, koja predstavlja drugu najvažniju svetinju islama, na čijem mestu će biti podignut Treći hram.
Tada će doći Mesija, kome će se "klanjati svi narodi sveta". Kako piše Dugin, to će biti trenutak "uspostavljanja svetske jevrejske imperije, a Jevreji će, kao izabrani, vladati pokorenim narodima 'gvozdenom palicom'".
U geopolitičkom kontekstu, čitav Bliski istok je samo još jedan front rata unipolarnog protiv multipolarnog sveta.
Kako primećuje Dugin: "Ako su u očima Netanjahua i eshatoloških cionista Izrael i sudbina jevrejskog naroda neraskidivo povezani sa Mesijom, onda je za zapadne globaliste Izrael puko oruđe u borbi za održavanje planetarne hegemonije".
Izraelski političar Jehud Barak je opisao trenutne događaje u Izraelu kao državni i ustavni udar, koji se odvija bez ispaljenog metka, dodajući da se Izrael pretvorio u diktaturu.
Još alarmantnije mišljenje o aktuelnim događajima u Izraelu iznosi general Moša Jalon, bivši načelnik Generalštaba oružanih snaga i bivši ministar odbrane:
"Tel Aviv se pretvorio u štab genocidne i kolonijalne izgradnje zajednice doseljenika. U Izraelu je stvorena ogromna milicija osvetnika, sa stotinama hiljada kolonista, naoružanih do zuba, koji su van kontrole i spremni na sve, pa čak i da napadnu vojsku i državu".
Sve to ima precizne analogije u istoriji SAD, u njihovom brutalnom istrebljivanju urođenika - Indijanaca, i otimanju njihove zemlje. Palestinci za izraelske doseljenike jednostavno nisu ljudi.
Izraelski ministar odbrane Joav Galant je početkom rata izjavio da se Izrael "bori protiv životinja" – Palestinaca. To je odnos nacista prema istočnim Slovenima, ili odnos ukrajinskih neonacista prema Rusima, "koji takođe nisu ljudi, već neka vrsta Tolkinovih Orka".
Jedan od neimenovanih pripadnika Mosada, koga citira izraelski list "Harec", tvrdi da je sada u pitanju i budućnost jevrejske države:
"Ukoliko se Izrael zaista pretvori u rasističku državu, on neće moći da opstane. Verovatno je već prekasno za spas Izraela".
