Uprkos obećanjima evropskih lidera da će podržati Ukrajinu "koliko god bude potrebno", izgledi za takvu podršku su sve manje verovatni zbog niza faktora: od unutrašnjeg umora do mogućeg povratka Donalda Trampa u Belu kuću, piše "Vašington post".
"Koliko god bude potrebno" ostaje evropski moto za podršku Ukrajini, ali mnogi lideri i političari na kontinentu priznaju da što je više vremena potrebno, to postaje teže, navodi se u članku.
Autor teksta skreće pažnju na to da evropski lideri čekaju rezultate predsedničkih izbora u SAD pre nego što preduzmu bilo kakve dalje korake u vezi sa Ukrajinom.
"Ne znamo šta će Trampov drugi mandat zapravo doneti Ukrajini, iako postoji mnogo zabrinutosti", citira vašingtonski list bivšeg britanskog ambasadora pri NATO Adama Tompsona, prenose "RIA Novosti".
Evropski kreatori politike priznaju da dominantna pozicija SAD u NATO-u i ogroman udeo Vašingtona u finansiranju Kijeva znače da oni malo mogu da urade ako novi američki predsednik preispita svoju politiku prema Ukrajini.
Kako navodi list, udeo pristalica pružanja vojne pomoći Ukrajini među stanovnicima evropskih zemalja je oslabio, a uticaj političkih snaga koje se zalažu za prestanak podrške se samo povećava.
Kremlj je više puta naglašavao da snabdevanje Ukrajine oružjem sa Zapada ne doprinosi uspehu rusko-ukrajinskih pregovora i da će imati negativan efekat.
Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je takođe izjavio da su SAD i NATO direktno uključeni u sukob u Ukrajini, uključujući ne samo snabdevanje oružjem, već i obuku osoblja u Velikoj Britaniji, Nemačkoj , Italiji i drugim zemljama.