Gruzija mora da dokaže da i dalje želi da se pridruži Evropskoj uniji, rekao je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, nakon što su prozapadne snage u bivšoj sovjetskoj državi odbile da priznaju pobedu vladajuće stranke na izborima u subotu.
Nakon više od 99 odsto prebrojanih glasačkih listića, populistička konzervativna partija Gruzijski san osvojila je više od 54 odsto glasova i očekuje se da će dobiti još šest mesta u nacionalnom parlamentu od 150 mesta.
Četiri druge grupe prešle su prag od pet odsto, od kojih su sve pro-EU. Vladajuća stranka kaže da podržava članstvo u bloku, iako je usvojila određene zakone koje je Brisel kritikovao.
Gruzijsko rukovodstvo mora da "pokaže svoju čvrstu posvećenost putu zemlje u EU", objavio je Mišel na Iksu. Evropski savet će razmotriti "navodne nepravilnosti" tokom izbora, dodao je on, pozivajući se na izveštaj međunarodnih posmatrača.
Posmatrači koje je u Gruziju poslala Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) potvrdili su da je biračima ponuđen širok izbor kandidata koji su "generalno" mogli da "slobodno vode kampanju", ali su primetili da su izbori "sprovedeni usred duboke polarizacije" u društvu.
"U porukama kampanje dominirala su geopolitička pitanja, pri čemu je vladajuća partija izbor između sebe i opozicije predstavila kao izbor između mira i rata", navodi se u izveštaju i dodaje da su "opozicione stranke predstavljale izbore kao referendum o geopolitičkoj orijentaciji Gruzije".
Opozicija tvrdi da su izbori namešteni i namerava da organizuje masovne ulične proteste u glavnom gradu Tbilisiju.
Odlazeća predsednica Salome Zurabišvili, koju je Gruzijski san neuspešno pokušao da opozove prošle godine zbog prekoračenja mandata, tvrdi da bi prihvatanje rezultata izbora značilo "pozivanje Rusije" u zemlju. Zurabišvili, inače rođena u Francuskoj, tvrdila je da su izbori bili oblik hibridnog ratovanja Moskve.
Vladini zvaničnici su ranije upozorili da njihovi rivali žele da podstaknu nemire u Gruziji, poput onih koji su se odvili u Ukrajini 2014. koji su pod okriljem Zapada prerasli u oružani državni udar.
Ti događaji su počeli kao protest protiv odlaganja ugovora o evrointegracijama koji su usvojile nove vlasti i rezultirali su smanjenjem ekonomskih veza sa Rusijom. Moskva kaže da je tekući sukob sa Kijevom delimično proistekao iz događaja 2014. godine.