Japan, izbori i fenomen partije koja je duže na vlasti nego što su bili Tito i Milo zajedno

Vladajuća partija, neupadljivog imena, koja je poslednjih decenija postala sinonim za dosadnjikavu i svetskoj javnosti malo poznatu vladajuću klasu u Tokiju, iza sebe krije iznenađujuće bogatu i na momente kontroverznu istoriju, koja uključuje ratne zločince, političke dinastije i američke bezbednosne službe

Parlamentarni izbori u Japanu, četvrtoj ekonomiji sveta i državi od gotovo 125 miliona ljudi, došli su i prošli neočekivano tiho – stiče se utisak da je veću pažnju svetske javnosti privuklo čak i glasanje u malenoj Gruziji, državici od samo 3,7 miliona stanovnika.

Rezultati izbora su, međutim, iznenadili mnoge: japanska Liberalno-demokratska partija, koja je uz dve manje pauze vladala tom zemljom skoro 70 godina, doživela je debakl i neočekivano ostala bez većine u parlamentu.

Japanska vladajuća partija, neupadljivog imena, koja je postala sinonim za dosadnjikavu i svetskoj javnosti malo poznatu vladajuću klasu u Tokiju, iza sebe krije iznenađujuće bogatu i na momente kontroverznu istoriju, koja uključuje ratne zločince, političke dinastije i američke bezbednosne službe.

Kako je formiran japanski LDP

Dominacija Liberalno-demokratske partije svoje korene vuče iz perioda neposredno nakon kraja Drugog svetskog rata. Period tokom i neposredno posle formalnog okončanja američke okupacije Japana 1952. godine karakterisala je politička nestabilnost: na izborima uglavnom nije bilo jasnih pobednika, a u vlade su bile nestabilne.

Ključni događaj u političkoj istoriji Japana bila je odluka dve zavađene frakcije Socijalističke partije Japana iz oktobra 1955. da se ujedine u jednu jedinstvenu partiju. U kontekstu jačanja antikomunističkih snaga na Dalekom istoku – pre svega pobede komunista u Kineskom građanskom ratu 1949, kao i Korejskog rata koji je okončan 1953, formiranje ujedinjene Socijalističke partije u Japanu zaplašilo je mnoge članove lokalne elite.

To je podstaklo dve vodeće partije u Japanu, demokrate i liberale, da se ujedine i formiraju jednu jedinstvenu organizaciju – Liberalno-demokratsku partiju. Tako je započela dominacija LDP-a koja, uz dva manja prekida, traje do danas – a taj poredak ubrzo je nazvan Sistem 1955.

Formiranje LDP-a, ipak, nije se dogodilo spontano, pošto su novinari "Njujork tajmsa" sredinom 1990-ih otkrili ne samo da je CIA odigrala ključnu ulogu u formiranju nove partije, već i da ju je finansijski i logistički podržavala više od dvadeset godina.

Ključnu ulogu u uspostavljanju novog sistema u Japanu igrali su članovi porodice Sato-Kiši: Nobosuke Kiši, nekadašnji ministar u ratnim vladama Japana koji je intervencijom američkih okupacionih vlasti oslobođen optužnica za ratne zločine i koji je ubrzo postao jedan od glavnih američkih saveznika u Tokiju, kao i njegov mlađi brat Eisaku Sato, koji je proveo skoro deset godina na čelu japanske vlade.

Uspon i pad japanskih liberalnih demokrata

Izborni uspeh LDP-a u prvi mah je bio zasnovan na izuzetnim ekonomskim rezultatima koje je Japan postigao u decenijama nakon kraja Drugog svetskog rata. Od kraja 1950-ih do sredine 1970-ih godina, Japan je beležio izuzetno visok ekonomski rast i uspeo je da pretekne mnoge razvijene evropske zemlje, da bi di krajem tog perioda postao treća najveća ekonomija u svetu.

Japansko ekonomsko čudo zasnivalo se pre svega na razvoju industrije, a kasnije i na jačanju sektora visokih tehnologija, u kojima je Japan do sredine 1980-ih postao svetski lider. Japanski uspeh je, u određenoj meri, pripisivan stabilnosti koju je doneo praktično jednopartijski sistem sa LDP-om na čelu.

LDP se u tom periodu profilisao kao partija desnog centra – makar nominalno, pošto je u praksi okupljala sve protivnike socijalista, od liberala do ekstremnih japanskih nacionalista. U spoljnoj polici Tokio se držao izrazito proameričkog kursa i nije dovodio u pitanje američku de fakto okupaciju Japana.

Japanska ekonomija je, međutim, zapala u krizu krajem 1980-ih, da bi nakon pucanja balona na tržištu nekretnina početkom 1992. počeo period stagnacije, poznat i kao "Izgubljene decenije". Ta kriza, u velikoj meri, traje i danas.

Pojedini ekonomisti su za japanske ekonomske probleme optužili upravo političku apatiju i birokratsku okoštalost do kojih je došlo nakon višedecenijske vlasti jedne partije. Međutim, iako je LDP u poslednjih 30 godina dva navrata gubio na izborima, ostale partije nisu uspele da se nametnu kao prava alternativa i brzo su gubile podršku glasača i politički značaj.

Poslednji period "opozicione" vlasti u Japanu dogodio se nakon izbora 2009, kada je Demokratska partija Japana osvojila ubedljivu većinu na parlamentarnim izborima. Međutim, naredne tri godine je obeležila politička nestabilnost, a na čelu vlade su se promenila čak tri premijera.

Konačan udarac predstavljao je cunami iz 2011. i nuklearna katastrofa u Fukušimi, koja je trajno urušila reputaciju demokrata u japanskoj javnosti.

LDP se godinu dana kasnije ponovo vratio na vlast nakon ubedljive izborne pobede, ovog puta pod vođstvom Šinza Abea – inače unuka jednog od osnivača partije, Kišija. Abe je uneo određenu dozu stabilnosti u japansku politiku i ostao je na čelu vlade do 2020. godine.

U zbiru, Liberalno-demokratska partija je od 1955. do danas na vlasti provela ukupno 63 od 69 godina.

Konačni krah Sistema 1955?

Izborni krah LDP-a na izborima u nedelju pokrenuo je debatu o tome da li je končano došao kraj Sistema 1955, ili će LDP ipak uspeti da sačuva svoju dominantnu poziciju. Međutim, iako krah japanskog "de fakto jednopartizma" nije nemoguć, on nije ni izvestan.

Glavni razlog za to je fragmentacija opozicije. Iako je LDP izgubio većinu, oni su i dalje najveća parlamentarna stranka, pošto je opozicija podeljena između četiri liste. Nije izvesno čak ni da će opozicione partije uspeti da se dogovore oko stvaranja nove većine, što bi otvorilo put za nastavak vladavine dosadašnje garniture, verovatno kroz formiranje manjinske vlade.

Ukoliko opozicione partije uspeju da dođe do većine u parlamentu, oni će morati da izbegnu greške ranijih anti-LDP vlada, koje su brzo "padale na testu javnosti" i gubile podršku glasača.

Kakva god da bude sudbina vodeće japanske partije, tu zemlju nesumnjivo očekuje višemesečna politička kriza.