Američki časopis "Ju Es njuz end vorld riport" je pre nekoliko dana objavio rang-listu najjačih vojski na svetu, a interesantno je da su se, umesto američkih kako to obično biva, na prvom mestu našle Oružane snage Ruske Federacije.
Budući da je tokom rangiranja korišćen niz kriterijuma, uključujući i borbeno iskustvo, tj. učešće u ratovima i oružanim sukobima, ne treba da čudi što se ruska vojska našla ispred američke, naročito imajući u vidu moć njenih kopnenih snaga.
Istovremeno odmah nakon Rusije i SAD, može se uočiti niz iznenađenja. Tako se na trećem mestu nalazi Izrael (što se verovatno pravda sukobima koje ova zemlja trenutno vodi), i to odmah iznad Kine, a zatim slede Južna Koreja, Iran, Velika Britanija, Ukrajina Nemačka i Turska. Primetno je da se u prvih deset zemalja ne nalaze četiri nuklearne sile – Francuska (11. mesto), Indija (14. mesto), Severna Koreja i Pakistan koje su u potpunosti izostavljene sa liste.
Osim toga, ostaje nejasno kako je Belorusija postavljena iznad Indije, Saudijske Arabije i Poljske, ali i kako to da se Srbija, uz svo dužno poštovanje prema našoj vojsci, našla na zavidnoj 18. poziciji.
Prema mišljenju vojnog analitičara Andreja Mlakara, najverovatniji razlog za to jesu skorašnje nabavke naoružanja i vojne opreme Vojske Srbije.
"Tu postoji nekih 50 kriterijuma raznih, po čijim osnovama se vojske rangiraju na osnovu stepena njihove jačine. Vojska Srbije je zauzela 18. mesto verovatno na osnovu nabavki, konkretno kineskog sistema PVO kratkog dometa HKu-17, kao i ulazak dronova kamikaza u operativnu upotrebu", izjavio je Mlakar i istakao da je "Srbija jedina zemlja na Balkanu koja u operativnoj upotrebi ima letelice ove vrste".
Međutim, navodi on, ako su nabavke zaista bile jedan od glavnih kriterijuma, ostaje nejasno kako je Hrvatska završila tako nisko (53. mesto), imajući u vidu da je kupila francuske višenamenske borbene avione "rafal" i američka borbena vozila pešadije "bredli" (koja i dalje nisu uvedena u operativnu upotrebu).
"Dakle, moguće je da je za rangiranje korišćen kriterijum vezan za nabavku tehnike, pre svega za izdvajanje budžetskih sredstava. Vredi napomenuti da Srbija već premašuje ulaganje pojedinih članica NATO-a kada su u pitanje količine nabavljenih ili sredstava koja će se nabaviti", smatra Mlakar i dodaje da je možda na pozicioniranje Srbije uticala odluka o vraćanju obaveznog vojnog roka.
Ipak, vredi podsetiti da su autori liste naveli da je moć oružanih snaga zemalja širom sveta procenjena i na osnovu ankete u kojoj su učestvovali "predstavnici elita i poslovnih krugova, kao i obični građani". Upravo ovo može objasniti blago rečeno čudno rangiranje i pozicioniranje pojedinih zemalja, kao i izostavljanje dve od osam (devet ako računamo Izrael) nuklearnih sila na svetu.