Oko 27 odsto Amerikanaca veruje da bi moglo doći do izbijanja novog građanskog rata nakon predstojećih predsedničkih izbora u SAD, pokazuju rezultati istraživačke kompanije "JuGov", a to važi za pristalice Donalda Trampa i za one koji podržavaju Kamalu Haris.
Prema anketama, postoje rastuće i sve dublje podele u američkom društvu, pri čemu 84 odsto glasača tvrdi da je zemlja više podeljena nego pre deset godina. Raspoloženje američkih birača kreće se između besa, frustracije i apatične ravnodušnosti.
U toj situaciji, američki predsednički izbori liče na prilično bizarnu predstavu, u kojoj glavne uloge igraju dva klovna, primećuje publicista Finijan Kaningem za sajt "Fondacija strateške kulture".
Takozvana američka demokratija, dodaje ovaj autor, sada nudi veoma čudan izbor.
"S jedne strane, Tramp je, kako tvrde njegove pristalice, čovek koji će sprečiti Treći svetski rat i nuklearni Armagedon. Ali, to je samo najnoviji medijski spin Tulsi Gabard i Roberta Kenedija Mlađeg, bivših predsedničkih kandidata, koji su prebegli iz demokratskog tabora".
Inače, Trampa su neki od njegovih bivših najviših saradnika već proglasili za "novog Hitlera". Na primer, Džon Keli, koji je bio Trampov šef štaba od 2016. do 2020, u intervjuima za "Njujork tajms" i "Atlantik", izjavio je da je Tramp "veliki obožavalac Hitlera i nacista".
General Mark Mili, bivši načelnik američkog generalštaba, u knjizi novinara "Vašington posta" Boba Vudvorda, opisao je Trampa kao "fašistu do srži" i kao "najveću pretnju američkoj demokratiji".
S druge strane je Kamala Haris, žena koja pati od nekontrolisanih napada histeričnog smeha. Mediji naklonjeni Demokratskoj stranci tvrde da je ona "mnogo razumnija od Trampa". Ali, Harisova "nepokolebljivo" podržava Izrael, kao i neonacističku huntu u Kijevu, što preti da izazove nuklearni rat sa najvećom nuklearnom silom - Rusijom.
Pakleni izbor pred Amerikancima
Naravno, kako zaključuje Kaningem: "Tramp nije kandidat mira koji će spasiti svet. On bi možda mogao da se povuče iz sukoba u Ukrajini, ali on je više nego spreman da zapali druge delove sveta".
Na primer, na predizbornom skupu u Severnoj Karolini Tramp je rekao da bi Izrael trebalo da smesta bombarduje nuklearne lokacije u Iranu, kao odgovor na iranske uzvratne vazdušne napade od 1. oktobra.
"Kandidat za zaustavljanje Trećeg svetskog rata ne prestaje da podržava izraelski genocidni rat u Gazi i u Libanu, apelujući na fašistički izraelski režim da 'dovrši posao'", primećuje Kaningem.
Harisova to možda čini sa nešto manje žara i nešto manje zapaljive retorike, ali i ona podržava izraelske masakre i kriminalnu okupaciju Palestine.
Tramp ne prestaje da udara u ratne bubnjeve ni kada je reč o Kini. Naravno, njegove optužbe protiv Kine, dodaje Kaningem, potpuno su neutemeljene. Zato, u njegovom drugom mandatu treba očekivati da pošalje još više oružja za otcepljeni Tajvan nego što je to uradio Bajden i na raspoređivanje velikog broja američkih trupa u čitavom Azijsko-pacifičkom regionu. A to je put koji vodi direktno u (nuklearni) rat sa Kinom.
Ne zna se šta je gore. "Kakav pakleni izbor za Amerikance nuklearni požar sa Rusijom pod Harisovom ili sa Kinom pod Trampom", zaključuje Kaningem.
Tramp se, barem na rečima, zalaže za mir sa Rusijom. Kako dodaje novinar Džim Kavanag, problem sa Trampom je što ni on sam ne zna šta će sutra uraditi. On je suštinski nestabilna ličnost, koja arogancijom prikriva duboku nesigurnost. Nema sumnje da je Harisova bolji kandidat za "duboku državu", jer ona nikad ne razmišlja već se samo smeje.
Važno je još nešto: Džozef Bajden je sasvim ispao iz igre. Kako primećuje ruski mislilac Aleksandar Dugin: "Trenutni politički pejzaž otkriva jedan neobičan fenomen: skoro potpuni nestanak Džozefa Bajdena iz javnog diskursa. Kao da je Amerika zaboravila da ima i predsednika. Ovaj starac je izbledeo iz američke nacionalne svesti. Ova praznina je i simptom i posledica rastuće slabosti američkog političkog sistema".
Tramp u svom prvom mandatu nije učinio mnogo, ili nije učinio ništa, posebno ne protiv "močvare", za koju je obećao da će je isušiti. Sada Tramp tvrdi da je Bajdenova odluka da isprovocira rat u Ukrajini bila "monumentalna greška". Prema Trampu, ovaj sukob je omogućio učvršćivanje "antiameričkog saveza između Rusije i Kine, a Kina predstavlja najgoru pretnju po dominaciju SAD".
Tokom prethodnog mandata, Tramp je pokušao da "vrati proizvodnju iz Kine", ali bez uspeha. Sada je za njega imperativ da "sklopi mir sa Rusijom, da se SAD oslobode kineskog uticaja i da se Amerikanci koncentrišu na rešavanje hitnih unutrašnjih kriza koje potresaju SAD".
Kuda ide Amerika?
"Amerika juri ka izborima, a kontrast između Trampa i Harisove ne može biti očigledniji", dodaje ruski mislilac Aleksandar Dugin. "Tramp, sa svojom populističkom privlačnošću, kapitalizuje duboko nezadovoljstvo putem kojim trenutno ide Amerika".
Pored Harisove, Tramp izgleda kao da je otkrio nešto od suštinske važnosti. "Govori Harisove su sastavljeni od banalnosti", nastavlja Dugin, "izrečeni uz šupalj smeh, lišeni suštine ili ubeđenja. Ona se smeje kako bi popunila prazninu tamo gde bi trebalo da postoji smislen diskurs, a to je navika koja potcrtava njenu intelektualnu plitkost. Doduše, Amerikanci su navikli na lažne osmehe i površnu ljubaznost političkih elita, što je umetnost usavršena u društvu opsednutim spoljnim izgledom".
Šta je to otkrio Tramp, što je savršeno nepoznato demokratama? Tramp se fokusira na potrebu za obnovom Amerike i čini se da biračko telo počinje da ga sluša. "U tome, možda, leži pravi izazov za demokrate: oni vode rat ne samo protiv Trampa, već i protiv rastućeg shvatanja među Amerikancima da je njihovoj zemlji potreban drugačiji put — onaj koji ni Bajden ni Harisova ne mogu da im ponude".
Predsednički izbori očigledno neće ništa rešiti, već će jedino izazvati novu polarizaciju američkog društva. Ukoliko pobedi Tramp, njegove pokušaje će opstruirati demokrate, a ukoliko pobedi Harisova, izazvaće bes i frustraciju republikanaca.
Možda je, u situaciji u kojoj niko nikog ne sluša, u društvu koje se sve snažnije polarizuje, jedina realna opcija novi građanski rat, koji će odlučiti kojim putem treba da ide Amerika.